Do napretka tehnike i tehnologije dolazi udruživanjem umova stručnjaka i kreativaca koji vole da eksperimentišu i pronalaze najbolja rešenja kako bi ljudima olakšali život.

Često se vode debate o tome da li je to što tehnologija napreduje tolikom brzinom dobro ili loše za ljude. Da li će mašine ljudima pomoći u poslu ili će ljudi zbog mašina ostati bez posla?

Postavlja se pitanje šta nas čeka ako mašine zaista zamene većinu poslova. Da li će ljudi u tom slučaju više uživati u blagostanju i slobodnom vremenu ili će živeti u siromaštvu?

Dobre strane napretka tehnologije

Zahvaljujući računarima i internetu danas nam je omogućeno da radimo od kuće i da poručimo bilo koji proizvod iz zemlje i inostranstva i da nam taj proizvod u kratkom vremenskom roku stigne na kućnu adresu.

Svuda oko nas nalaze se praktični proizvodi osmišljeni da nam olakšaju svakodnevni život. Mašine za pranje suđa mnoge domaćice spasile su višesatnog stajanja za sudoperom. Mašine za sušenja veša su odlična stvar za one koji žive bržim tempom života. Pekač za palačinke, nutribulit, kuvalo i slične stvari takođe su naišli na oduševljenje od strane potencijalnih kupaca. Sve češće se govori i o pametnim zgradama. Sve ovo su dobre strane napretka tehnike i tehnologije.

Veštačka inteligencija

Dok ljudi uživaju u mogućnostima koje im nudi internet i kupuju najnovije gedžete, robotičari već uveliko prave robote koji sve više podsećaju na ljude i izgledom i inteligencijom. Zahvaljujući ubačenim podacima umeju i da vode razgovore sa ljudima. Koliko su ljudi napredovali na polju veštačke inteligencije dovoljno govori podatak da je mašina pobedila bivšeg svetskog šampiona u šahu.

Možemo li se osloniti na mišljenje mašine?

Počeli smo previše da se oslanjamo na tehnologiju i da ostavljamo previše ličnih podataka na društvenim mrežama i internet pretraživačima. Google nas poznaje bolje nego što mi sami sebe poznajemo.

Nedavno je na tv-u bila emisija u kojoj su se postavila neka interesantna pitanja. Da li smo se toliko oslonili na Google i veštačku inteligenciju da ćemo u budućnosti važne životne odluke prepuštati njima ili ćemo radije razmišljati svojom glavom pa makar doneli i pogrešnu odluku?

Šta nas čeka u budućnosti?

Takođe se postavilo i pitanje da li će ljudska rasa postojati za 200 godina u ovakvom obliku u kakvom je sada. Spomenuli su dve moguće verzije budućnosti. U prvoj ljudi sami sebe istrebljuju nečim poput atomske bombe. U drugoj verziji ljudi više nisu kao danas nego su nadogradili sebe da budu poput mašina. Zanimljive pretpostavke mora se priznati 🙂

Dotakli su se i teme poslovanja u budućnosti i zapitali se da li će mašine u potpunosti zameniti ljude u poslovima koje obavljaju ili ljudi treba da se prilagode promenama i da se neprestano usavršavaju kako mašine ne bi posmatrali kao nešto loše nego kao nešto što im olakšava život i posao.

Automatizacija poslovanja

Fabrike smanjuju broj zaposlenih jer su poslovi sve više automatizovani i nisu im više toliko potrebni fizički radnici koliko radnici koji znaju da rukuju mašinama. Kompjuterski programi polako zamenjuju i radnike u kancelarijama. Veruje se da zbog napretka tehnologije u bliskoj budućnosti većina trenutnih poslova neće više postojati.

Umesto straha od budućnosti bolje bi nam bilo da se prilagodimo svetu koji velikom brzinom napreduje, neprestano se usavršavamo kako nas ne bi pregazilo vreme i uživamo u mogućnostima XXI veka.

Ukoliko želite da pročitate interesantnu priču o napretku tehnologije na primeru daktilografije pročitajte i naredni tekst. http://www.kreativnopisanje.rs/prekucavanje-teksta-nekad-i-sad/

Bojana Smiljanić