…

…

Ovaj tekst posvetiću ljudima koji su pomerali granice i trudili se da svet i društvo u kom žive učine boljim i interesantnijim. Iako su živeli u različitim vekovima, gradovima i životnim okolnostima, kad malo bolje proučimo njihove biografije počinjemo da uviđamo neke slične karakterne osobine i životne priče koje ih povezuju.

…

…

“Sve što radite,

radite sa izuzetnom strašću, hrabrošću i sjajem u oku,

jer na kraju nam ostaje ono što smo postigli,

ono što smo postali i

ljubav koju smo pružili”

…

…

Adam Berenc

…

Adam Berenc bio je katolički sveštenik, franjevac, novinar i urednik nedeljnika Dunav. Rođen je u Apatinu 19. septembra 1898. godine. Ostao je upamćen po borbi koju je vodio protiv Hitlera, Gebelsa i njihovih sledbenika. Među prvima je shvatio kuda vodi Hitlerova politika. Svim snagama se trudio da osvesti ljude oko sebe i da takvoj politici stane na put. To je činio putem govora na misama i radio stanicama, kao i putem nedeljnika Dunav koji je uređivao.

Berenc je upozoravao Nemce da će uslediti proterivanje podunavskih Švaba sa ovih prostora ukoliko se ne odupru Hitlerovoj propagandi, što se na kraju i desilo. Nakon što su Hitler i njegovi sledbenici konačno zaustavljeni, Nemci iz ovih krajeva odvedeni su u radne logore a zatim proterani iz zemlje.

(( Onima za koje je utvrđeno da nisu bili pristalice nacizma i podržavali Hitlera, dozvoljeno je da ostanu u svom gradu, ali uglavnom se nisu vratili u domove u kojima su živeli, odnosno u kuće koje su sagradili tokom svog života. Imali su mogućnost da ostanu u gradu i zemlji u kojoj su rođeni ali da žive u nekom skromnijem domu jer im je imovina bila oduzeta nakon rata. ))

Tokom borbe protiv Hitlerove politike i Gebelsove propagande, Berenc je više puta hapšen i zatvaran od strane Gestapoa. Jedno jutro na zidu njegove kuće osvanuo je i natpis “narodni izdajnik”.

S obzirom da je bio svešteno lice, Berenc se nije dugo zadržao u pritvoru. Svoju borbu protiv nacizma nastavio je i nakon izlaska iz zatvora.

Kada su na vlast došli komunisti pokušao je da spase što više nedužnih Nemaca od kolektivne krivice i radnih logora. Smatrao je da nije ceo nemački narod kriv za zločine koje su počinili Hitler i njegovi sledbenici.

Umro je u kućnom pritvoru u Mađarskoj ( 21. oktobra 1968. godine ) jer ni Nemcima ni komunistima nije odgovaralo da čovek takvog karaktera i razmišljanja bude na slobodi.

…

…

…

…

Alan Tjuring

…

Ko je bio Alan Tjuring?

–

Alan Tjuring rođen je u Londonu 23. juna 1912. godine. Bio je engleski matematičar, logičar i kriptograf. Tokom svog kratkog života mnogo je zadužio čovečanstvo. Dešifrovao je Enigmu – mašinu pomoću koje je nemačka armija slala šifrovane poruke i time je uticao na tok i dužinu trajanja rata. Milioni nedužnih života spašeni su zahvaljujući njemu.

1950. godine objavio je rad “Računarske mašine i inteligencija” u kojem je prvi put spomenuta veštačka inteligencija. Rad je započeo pitanjem “Mogu li mašine da misle?”

Alan Tjuring smatrao je da ljudski mozak ( leva hemisfera ) radi mehanički i da mašina može da obavi sve logičke operacije koje se odvijaju u ljudskom mozgu. Imao je viziju vremena u kakvom trenutno živimo. Vremena u kom mašine obavljaju poslove umesto ljudi.

Mašina pomoću koje je dešifrovao Enigmu bila je preteča današnjih računara. Zbog toga se Alan Tjuring danas smatra ocem računara.

Alan Tjuring bio je mladić koji je živeo mnogo ispred svog vremena. U svom radu “Računarske mašine i inteligencija” osim o veštačkoj inteligenciji pisao je i o Tjuringovom testu koji se i danas koristi kako bi se otkrilo da li putem računara komuniciramo sa čovekom ili sa mašinom.

–

Predrasude i hormonska terapija kojoj je Alan Tjuring bio podvrgnut

–

Iako je mnogo učinio za svoju državu i čitav svet, to mu nije puno pomoglo kada ga je ta ista država osudila zbog njegove homoseksualne orijentacije. Birajući između zatvora i hormonske terapije odabrao je da primi inekcije estrogena.

Ta hormonska terapija izmenila ga je i fizički i psihički. Mozak mu više nije radio kao ranije, počele su da mu rastu grudi a nije više imao ni onu energiju zahvaljujući kojoj je mogao da pretrči i do 64 km.

–

Simbolično samoubistvo oca računara

–

Zbog presude i posledica koje je ta presuda imala na njegov život, 07. juna 1954. godine Alan Tjuring izvršio je samoubistvo tako što je zagrizao jabuku u koju je prethodno ubrizgao cijanid. Pošto je bio veliki ljubitelj priče i predstave “Snežana i sedam patuljaka” veruje se da je u ovoj bajci pronašao inspiraciju na koji način da okonča svoj život.

Takođe postoji i verovanje da je logo kompanije Apple inspirisan Tjuringovim samoubistvom iako to nikad nije zvanično potvrđeno. Prvi logo kompanije Apple bila je zagrižena jabuka duginih boja.

–

Sećanje na Alana Tjuringa

–

Sahrana Alana Tjuringa obavljena je skromno u tišini, bez dugih govora i zahvalnosti koje je itekako zaslužio s obzirom šta je sve učinio za svoju državu, narod, kao i za budućnost svog naroda i ostatka sveta. Njegov život i dela nisu se spominjali dugo godina nakon njegove smrti.

Danas se ponovo govori, piše i igraju se predstave o njegovom životu. Njegovo ime krasi mnoge ustanove, objekte, ulice, nagrade… Sećanje na njegov lik i delo i dalje živi zahvaljujući pojedincima koji su prekinuli tišinu.

…

…

…

…

Ejda Bajron Lavlejs

…

Ko je bila Ejda Bajron Lavlejs?

–

Ejda Bajron Lavlejs takođe je rođena u Londonu kao i Alan Tjuring, samo vek ranije – 10. decembra 1815. godine. Imali su slična interesovanja i verovatno bi bili dobri prijatelji i saradnici da su živeli u istom veku. Beleške Ejde Bajron Lavlejs poslužile su Alanu Tjuringu za njegov rad o računarima i veštačkoj inteligenciji.

Ejda je bila ćerka čuvenog engleskog pesnika lorda Bajrona i bogate matematičarke En Izabel Milbank. Zbog Bajronove nestalne prirode brak između Ejdinih roditelja nije potrajao. Otac ih je napustio kada je Ejda imala samo nekoliko meseci.

–

Izražena darovitost i genetske predispozicije

–

Tokom Ejdinog odrastanja svima je bilo jasno da je nasledila i majčin intelekt i očevu umetničku dušu. Bila je talentovana za matematiku, muziku i književnost. Njena majka je činila sve da suzbije poetsku dušu koju je mala Ejda nasledila od oca ali se istovremeno trudila da prati i Ejdina interesovanja i da joj obezbedi kvalitetno kućno obrazovanje, kao i najbolje nastavnike.

Smatrala je da je za malu Ejdu najbolje da se posveti časovima matematike i muzike. Časovi matematike bili su korisni za razvijanje logike a časovi muzike pomogli su joj da se bolje uklopi u društvene krugove.

Iako je Ejda bila prirodno talentovana, njena majka je želela da iz nje izvuče i više nego što je ona mogla da postigne. Vaspitavala ju je pomoću nagrada i kazni. Takvo vaspitanje najverovatnije je bilo jedan od uzroka koji su doveli Ejdu do duševnog sloma par godina kasnije.

–

Ejdini uzori i interesovanja

–

Uzor i prijateljica Ejde Bajron Lavlejs bila je gospođa Somervil, prva žena članica Kraljevskog Astronomskog društva. Na prijemima i zabavama koje je gospođa Somervil organizovala, Ejda je upoznala dve osobe koje su kasnije imale važnu ulogu u njenom životu, svog budućeg saradnika profesora Čarlsa Bebiča i svog budućeg supruga lorda Vilijama Kinga.

–

Zbog čega se Ejda Bajron Lavlejs smatra prvim programerom?

–

Profesor Bebič bio je profesor matematike na univerzitetu Kembridž. Radio je na konstrukciji diferencijalne mašine. Ejda je bila zadivljena njegovim idejama a on njenom inteligencijom. Ubrzo nakon upoznavanja počeli su da sarađuju na konstrukciji diferencijalne mašine.

Ejda se toliko zainteresovala za tu njegovu ideju da se činilo da bolje razume diferencijalnu mašinu čak i od samog tvorca ideje. Mogla je bolje da sagleda potencijal i mogućnosti ove mašine. Verovala je da će jednog dana ta mašina pored računarskih operacija moći da crta grafiku, stvara muziku i da se koristi za naučna istraživanja.

Tokom jednog predavanja koje je profesor Bebič održao na temu analitičke mašine, italijanski matematičar i budući ministar Luiđi Menabrea zapisao je njegovo izlaganje u belešku. Ta beleška bila je napisana na francuskom jeziku pa je profesor Bebič predložio Ejdi da prevede ovu belešku na engleski jezik i da u nju doda svoje komentare.

Nakon što je Ejda prevela belešku na engleski jezik i dodala svoje komentare, prevod je bio tri puta duži od originala. U belešci je objasnila razliku između Paskalove mašine koja se može uporediti sa današnjim digitronom i Bebičove diferencijalne mašine koja se može uporediti sa današnjim računarima. U toj belešci napisala je i algoritam za buduću mašinu.

Iako Bebičova mašina nikad nije konstruisana, Ejda Bajron Lavlejs se zbog algoritma napisanog u prevodu beleške prof. Bebiča smatra prvim programerom a Čarls Bebič se poput Alana Tjuringa smatra ocem računara.

–

Podrška porodice u radu i istraživanju

–

Beleška sa predavanja prof. Bebiča objavljena je kada je Ejda imala 29 godina. Ona je tada već bila u skladnom braku i bila je majka troje dece koju su uglavnom odgajali njen suprug i majka. Ejda je imala veliku podršku od svog supruga. Pošto žene u to vreme nisu imale pristup biblioteci, on je umesto nje odlazio u biblioteku i prepisivao beleške koje su joj bile potrebne za njena istraživanja.

Kada su izgubili finansijsku podršku države, Ejda i prof. Bebič pokušali su da novac za konstrukciju Bebičove mašine nabave kockanjem. Ejda verujući u svoju logiku i matematičke sposobnosti razvila je sistem sigurnog klađenja. Nedugo potom Ejda i Čarls Bebidž prekinuli su saradnju.

–

Po čemu ćemo je pamtiti?

–

Ejda je umrla 27. novembra 1852. godine, u svojoj 36-oj godini, od raka materice. Isto toliko godina imao je i njen otac lord Bajron kada je umro. Iako ga nikad nije upoznala bila mu je veoma privržena i želela je da je sahrane kraj njega.

Osim po osmišljavanju prvog algoritma i razvijanju sistema sigurnog klađenja, Ejda je ostala upamćena i kao prvi haker. Tokom saradnje sa prof. Bebičom na konstrukciji diferencijalne mašine, Ejda je pokušala da vrati izgubljene podatke sa Bebičove mašine.

Kao nagradu za njen doprinos, Američko ministarstvo odbrane 1979. godine razvilo je jedan programski jezik i nazvalo ga Ejda (eng. Ada) po njoj.

…

…

…

…

Stiv Džobs

…

Stiv Džobs rođen je 24. februara 1955. godine u San Francisku, Kalifornija. U industriji računara i zabave postigao je veliki uspeh. Sa svojim prijateljem Stivenom Voznijakom osnovao je kompaniju Apple ( Apple Computer ) i tako je laganim koracima krenuo putem uspeha.

…

Stiv Džobs – detinjstvo

…

Džobsa su njegovi biološki roditelji, majka Amerikanka i otac Sirijac, dali na usvajanje jer u tom trenutku nisu imali uslova za podizanje deteta. Otac mu je u to vreme još uvek studirao. Stivovi biološki roditelji su se kasnije venčali i dobili ćerku sa kojom je Stiv imao ok odnos. Ipak, za svoje roditelje priznavao je jedino porodicu Džobs koja ga je usvojila i odgajila u kraju koji je danas poznat kao Silicijumska dolina.

Stiv Džobs bio je natprosečno inteligentno dete. Čitanje, pisanje i računanje savladao je pre polaska u školu a šesti razred je preskočio. Po završetku osnovne škole upoznaje Stivena Voznijaka, računarskog inženjera i velikog ljubitelja računara. Njih dvojica vremenom postaju najbolji prijatelji. Zajedno uče, rade, istražuju i prate predavanja na skupovima koje su organizovali ljubitelji računara hobisti.

…

Stiv Džobs – stvaranje Apple kompanije

…

1976. godine Voznijak u Džobsovoj garaži sklapa prvi personalni računar kompanije Apple i jedan od prvih personalnih računara na svetu.

Džobs je odmah prepoznao potencijal ovog računara i predložio Voznijaku da pokrenu kompaniju ni ne sluteći kakav ih uspeh čeka u budućnosti. Pre nego što su predstavili proizvod potencijalnim kupcima dogovorili su se da kompaniji daju ime Apple Computer.

Sa još par entuzijasta sličnih njima dvojici sklapaju prve računare kompanije Apple. Kompanija se vremenom proširila toliko da u jednom trenutku više niko od osnivača i prvih inženjera entuzijasta nije ostao u njoj.

Apple 1, prvi računar kompanije Apple, nije se prodavao u tako velikom broju kako se očekivalo. Uglavnom su ga kupovali hobisti. Koštao je 666,66 dolara. Tu cenu odredio je Stiv Voznijak koji se kasnije pravdao da nije znao da je to broj đavola. Objasnio je da se za tu cifru odlučio jer voli brojeve koji se ponavljaju.

Veliki uspeh postigli su tek sa personalnim računarom Apple 2 sa kojim su ostvarili i odličnu zaradu. Apple 2 imao je ugrađeni poslovni softver koji je mnogim računovođama olakšao posao i omogućio im rad od kuće.

…

Stiv Džobs – saradnici

…

Voznijak je bio radoznali dečak koji je uživao u istraživanju i sklapanju novih stvari.

Stiv Džobs se nije toliko dobro razumeo u tehnologiju ali je bio odličan prodavac, dizajner, marketing stručnjak, vizionar, inovator…

Već na prvoj godini fakulteta shvatio je da nije previše zainteresovan za predavanja koja pohađa pa je doneo odluku da napusti fakultet ne želeći da troši svoje vreme i novac svojih roditelja. Neko vreme je proveo u hipi komunama. Za LSD je govorio da mu je pomogao pri razvijanju poslovnih ideja.

Stiv Džobs voleo je da sarađuje i sa Bil Gejtsom kojeg je istovremeno smatrao i najvećim konkurentom. Gejts je još kao tinejdžer bio odličan poznavalac starih računara. Rođen je u imućnoj porodici koja mu je obezbedila kvalitetno obrazovanje i dostupnu literaturu na temu računara.

U osnovnoj školi se zainteresovao za programiranje. Imao je veliku želju da stvori personalni računar sa kojim će svaki čovek moći lako rukovati. Sa svojim prijateljem iz detinjstva, Pol Alanom, pokrenuo je kompaniju Microsoft koja je razvila između ostalog i softver za Apple 2.

Neki ga smatraju vizionarom koji je razvijao proizvode za koje je pretpostavljao da će izazvati oduševljenje kod ljudi, neki monopolistom koji koristi agresivne načine da uguši konkurenciju i navede ljude da koriste proizvode njegove kompanije. Istina je negde između.

Stiv Džobs i Bil Gejts istovremeno su bili i prijatelji i neprijatelji. Saradnici i konkurenti. Zaposleni u kompanijama Apple i Microsoft motivisali su i nadopunjavali jedni druge. Godinama su sarađivali na razvoju personalnog računara Macintosh sa kojim je Džobs bio blago opsednut.

Prekinuli su saradnju nakon što je Gejts shvatio da zaposleni u njegovoj kompaniji ulažu mnogo više vremena i truda od njihovih saradnika iz kompanije Apple. Do prekida saradnje došlo je i zbog optužbi da su ljudi iz Microsofta ukrali ideju kompaniji Apple kada su pre njih razvili operativni sistem Windows.

Na kraju se ispostavilo da su tu ideju obe kompanije ukrale od kompanije Herox smatrajući da ljudi iz te kompanije nisu dovoljno sposobni da odličnu ideju koju su osmislili jednog dana i primene na personalnim računarima.

…

Stiv Džobs – karijera

…

Džobsova karijera išla je malo uzlaznom malo silaznom putanjom. Doživeo je da ga izbace iz kompanije koju je osnovao ali i da se u istoj toj kompaniji vrati na mesto generalnog direktora nakon što je postigao veliki uspeh sa kompanijama Next i Pixar.

Kao razlog za izbacivanje Džobsa iz kompanije naveden je njegov perfekcionizam zbog kojeg je kompanija gubila mnogo vremena i novca.

Na iznenađenje ljudi koji su se nalazili u upravi kompanije, nakon njegovog odlaska kompanija je počela polako da propada. Proizvodi koje su nudili svojim potencijalnim kupcima nisu imali onu lepotu i kreativnost koju su imali dok je Džobs radio u kompaniji. A i ljudi koji su ostali u kompaniji nisu znali da predstave te proizvode sa onakvim žarom i sjajem u očima kao što je to radio Stiv.

Nisu znali da poput njega ubede kupce da su im proizvodi kompanije Apple neophodni i nešto najbolje što mogu dobiti za svoj novac. Kada su deonice kompanije Apple počele gubiti na svojoj vrednosti, ljudi iz kompanije Apple zamolili su Džobsa da se vrati na mesto direktora.

…

Pamtićemo ga po…

…

Stiv Džobs ostaće upamćen po personalnim računarima, animiranim filmovima, iPhone mobilnim telefonima, tablet računarima, digitalnom izdavaštvu, crnim rolkama, levis 501 farmericama, istim automobilima…

Zahvaljujući njegovoj kreativnosti mi danas uživamo u raznovrsnim fontovima na našim računarima. Džobs je iskoristio svoje znanje sa časova kaligrafije i uz pomoć prijateljice dizajnerke osmislio je fontove koji su mnogo lepši, kreativniji i raznovrsniji od onih koje su imali prvi računari.

…

Stiv Džobs – zanimljivosti

…

Džobs će ostati upamćen i po svojim neobičnim metodama prilikom biranja budućih saradnika. Osmislio je tzv. Stiv test pomoću kojeg je otkrivao “bolide”. Bolidima je smatrao ljude koji veruju da su mnogo pametniji i sposobniji nego što jesu. Smatrao je da takvi ljudi nisu dobri za posao jer ne mogu dobro da uoče rizike i opasnosti sa kojima se kompanija “danas sutra” može suočiti.

Tokom intervjua postavljao bi im pitanja a onda bi neprijatno zurio u njih u tišini nakon njihovog početnog odgovora. Ako ne bi dobro podneli tu neprijatnost i tišinu pa bi nastavili da pričaju sve što im u tom trenutku padne na pamet, Džobs bi ih istog trenutka svrstao u bolide i prekinuo saradnju sa njima.

Odgovore dobijene tokom tih ispitivanja prikupljao je u posebne fascikle i koristio bi ih prilikom emotivnih manipulacija kojima je često motivisao svoje saradnike da daju sve od sebe tokom nekog projekta. Izvlačio bi maksimum od svojih zaposlenih ali bi ih istovremeno emotivno slomio pa nisam sigurna da li je baš bio poslodavac i saradnik za poželeti. Umro je od raka pankreasa 05. oktobra 2011. godine.

…

…

…

…

Ričard Brenson

…

Kad smo već kod poslodavaca za poželeti Ričard Brenson bi se verovatno mogao svrstati u tu grupu.

…

…

“Obučite ljude dovoljno dobro da mogu da odu,

ali se ponašajte prema njima toliko dobro da ostanu”

Ričard Brenson

…

…

Ričard Brenson rođen je 18. jula 1950. godine u Londonu. Kao detetu mu je dijagnostifikovana disleksija i zbog tog problema mu je bilo teško da prati nastavu u školi. Upravnik škole koju je pohađao rekao mu je da će on jednog dana kad odraste ili postati milioner ili će završiti u zatvoru. Na Brensonovu sreću pretpostavka se zaista ostvarila ali u njegovu korist. Postao je milioner. Tačnije, milijarder.

Prvi Brensonov poslovni poduhvat bila je prodaja ploča u crkvi. Odatle je pokrenuo i časopis “Student”. Na ideju da pokrene časopis došao je boraveći u hipi komuni okružen ljudima koji su se bavili muzikom.

Brenson časopis “Student” pokreće sa samo šesnaest godina. Tih dana u časopisu intervjuiše nekoliko popularnih muzičara iz tog vremena veselih sedamdesetih. U časopisu su se pored zanimljivih intervjua našli i promotivni tekstovi koji su reklamirali ploče intervjuisanih muzičara.

Časopis “Student” postigao je veliki uspeh već na samom početku izlaženja. Prvi broj časopisa podeljen je besplatno a zaradom od reklama uspeli su da pokriju sve troškove.

Izdavačku kuću “Virdžin rekords” Brenson pokreće 1972. godine sa Nikom Pauelom. Brenson ubrzo kupuje imanje na kojem izgrađuje studio za snimanje koji daje u zakup umetnicima početnicima.

Virdžin rekords i još četristo preduzeća raznovrsnih delatnosti nalaze se u sklopu poslovne grupe “Virdžin” koju je osnovao Ričard Brenson. Brenson je poznat po tome što voli da eksperimentiše sa novim poslovnih poduhvatima kao i po kreativnim promocijma svojih proizvoda i usluga. Šaljivo ime Virdžin poslovna grupa je dobila jer su svi bili novi u poslovanju.

Brensonovi roditelji podržavali su njegove želje od malih nogu i takvo vaspitanje je sigurno imalo uticaja na razvoj njegove nesputane prirode i na veliki poslovni uspeh koji je ostvario tokom života.

Ričard Brenson je sam po sebi brend i zbog toga se verovatno opredelio za casual stil oblačenja. Vlasnik je prelepog ostrva. Živi u skladnom braku. Nedavno je uspešno okončao i misiju leta u svemir.

…

…

Lari Pejdž i Sergej Brin

…

Lari Pejdž i Sergej Brin su osnivači kompanije Google. Lari Pejdž rođen je 26. marta 1973. godine u Mičigenu, SAD. Sergej Brin rođen je 21. avgusta 1973. godine u Moskvi.

Lari Pejdž je američki informatičar i preduzetnik. Poznat je i po tome što je napravio algoritam Pejdž Rank ( PageRank) koji je osnova algoritma za pretragu koji koristi veb pretraživač Google.

Jedan je od najbogatijih ljudi na svetu. Odrastao je u informatičkoj porodici okružen računarima i naučnim i tehnološkim časopisima. Pored informatike voli i muziku. Osim što svira nekoliko instrumenata, Lari Pejdž takođe i komponuje muziku.

Sergej Brin rođen je u porodici matematičara jevrejskog porekla. Tako da ni njegova ljubav prema matematici i informatici nije iznenađenje.

Porodica Sergeja Brina preselila se u SAD kada mu je bilo šest godina. Nakon diplomiranja na Merilendu, Brin je završio master studije iz računarstva na Stenfordu. Kao i Lari Pejdž i Sergej Brin ubraja se među najbogatije ljude na svetu.

…

Osnivanje kompanije Google

…

Pre nešto više od dve decenije Lari Pejdž i Sergej Brin osnovali su kompaniju Google u jednoj od garaža u Kaliforniji.

Njih dvojica u to vreme bili su studenti koji su dobru poslovnu ideju osmislili tokom studiranja na Stenford univerzitetu. Tu njihovu ideju investitori su uporno odbijali sve do trenutka kada je naišao čovek po imenu Andy Bechtolsheima koji je mogao da shvati vrednost ideje koju su mu predstavili. Napisao im je ček na 100 000 dolara koji je glasio na tada nepostojeću kompaniju Google Inc.

Kompanija Google pored toga što je postigla veliki finansijski uspeh, povezala čitav svet i omogućila nam da učimo i poslujemo preko interneta, proglašena je i za najpoželjnijeg poslodavca na svetu.

Iako su zaradili mnogo novca Lari Pejdž i Sergej Brin u početku nisu bili rasipnici. Više ih je ispunjavalo intelektualno zadovoljstvo nego luksuz. Vremenom su počeli da uživaju i u luksuzu, ali zaslužili su, zar ne?

…

Kako je nastao Google – zanimljivosti

…

Priča se da se ideja o nastanku tražilice Google razvila sasvim slučajno dok je Sergej Brin smišljao najbolje rešenje kako da mu stranica Playboy umesto već viđenih slika ponudi uvek nešto novo.

Tokom studiranja na Stenfordu upoznao je Larija Pejdža sa kojim se nije odmah sprijateljio i složio ali su se zainteresovali za isti problem koji ih je na kraju i povezao. Obojica su razmišljali o tome da razviju tražilicu koja će ljudima ponuditi sajtove sa najbitnijim podacima za upit koji su tražili. Ovo je istovremeno bila i tema doktorske disertacije na kojoj su radili.

Nakon uspešno odbranjenog rada i protivljenja fakulteta da i dalje koriste mrežu fakulteta za razvoj njihovog projekta, Lari Pejdž i Sergej Brin nastavljaju da usavršavaju svoj projekat samostalno, tražeći investitora koji bi ih podržao u toj njihovoj ideji. U međuvremenu razvijaju i algoritam koji je kasnije promenio ime u PageRank.

Nakon mnogo odbijanja nailaze na investitora koji nakon samo dva minuta pristaje da uloži u ideju koju su mu predstavili i ispisuje im ček u iznosu od 100 000 dolara na tad još nepostojeću firmu Google Ink.

Novac koji su dobili od investitora bio im je dovoljan samo za razvoj firme. Oglašavanje je zahtevalo dodatne troškove. Na njihovu sreću tražilica Google je naišla na toliko oduševljenje kod ljudi da im plaćeno oglašavanje nije bilo ni potrebno. Veliki broj medija preneo je vest o novoj tražilici koju je počeo da koristi veliki broj ljudi i na taj način su dobili besplatnu reklamu.

Google je nastavio da se razvija. Kompanija se širila i zapošljavala kreativce koji su svojim idejama pomogli da Google danas važi za jednu od najuspešnijih kompanija.

Jedna od zanimljivosti vezanih za Google je da ova kompanija svojim zaposlenima pruža potpun ugođaj na poslu. Pored toga što rade u prelepom i kreativnom ambijentu i što mogu da iznesu svoje predloge i ideje, zaposleni u kompaniji Google mogu na posao da dovedu i svoje ljubimce a 20% svog radnog vremena mogu da provedu kako žele. Uprava Google-a smatra da najbolje ideje nastaju upravo tokom tih 20% radnog vremena kada su radnici najopušteniji.

Vlasnici kompanije Google poput Ričarda Brensona smatraju da njihovi zaposleni treba da uzmu odmor kad žele i koliko žele, bilo da je u pitanju par dana, nedelja ili mesec dana ukoliko je potrebno. Odnosno, treba da uzmu odmor kad osete da su umorni kako bi se na posao vratili odmorni i puni energije, volje i novih ideja…

…

…

…

…

Ako vam se dopao tekst o blistavim umovima, pogledajte i ostale tekstove sa bloga Radoznali i kreativni. Sigurno ćete pronaći još nekoliko interesantnih tekstova koje ćete poželeti da pročitate.

Bojana Smiljanić