Šta je emocionalna inteligencija?
Emocionalna inteligencija je veština koju uglavnom stičemo tokom života. Za naš život jednako je važna kao i opšta inteligencija. Možda čak i važnija za nijansu.
Emocionalna inteligencija podrazumeva veštinu prepoznavanja svojih emocija i raspoloženja, kao i uzroka koji su doveli do pojave određene emocije ili određenog raspoloženja.
Emocionalno inteligentna osoba ume da kontroliše svoje emocije, ne reaguje impulsivno, ume da zastane i razmisli o svojim emocijama i postupcima. Zna da se izrazi i da jasno kaže šta misli i želi.
Takođe ume i da se stavi u kožu sagovornika ili neke druge osobe sa kojom ima konflikt. Pre nego što osudi ili napadne tu drugu osobu, emocionalno inteligentna osoba prvo pokuša da je razume tako što situaciju sagleda iz ugla te osobe.
Emocionalno inteligentna osoba ume po licu i govoru tela da prepozna emocije i raspoloženje osobe. Uzrok tog raspoloženja naravno da ne može da zna ali može da sasluša sagovornika i pruži mu podršku, savet ili pomoć ukoliko ima potrebe za tim.
Emocionalno pismena osoba ume da se otvori i priča o svojim emocijama. Pritom te emocije ne koristi tako što pomoću njih manipuliše ili pravu dramu ni oko čega. Emocionalno inteligentna osoba takođe ume i da prepozna manipulatore i da odgovori na pravi način.
Emocionalno inteligentna osoba ume da se izbori sa svojim emocijama. Ne dopušta da je preplave i da utiču na njen život.
Emocionalno inteligentna osoba preuzima odgovornost za svoje postupke i odluke. Ne prebacuje odgovornost i krivicu na druge ljude.
Emocionalno inteligentna osoba ne idealizuje ljude i situacije. Ume jasno da sagleda i proceni osobu ili situaciju, vrline i mane, dobre i loše strane i da donese pravu odluku.
Emocionalno inteligentna osoba ume da proceni i razdvoji šta se nalazi u njenom krugu kontrole i na šta može da utiče a na šta ne. Fokusira se na svoj život i ne pokušava da menja ljude i situacije koje su izvan njenog kruga kontrole. Kada to shvati, prihvati i razdvoji, može više vremena i pažnje da posveti stvarima koje može da promeni i na taj način svoj život učini lepšim i kvalitetnijim.
Emocionalno inteligentna osoba ume da izađe na kraj sa svojim strahovima i problemima. Ne beži od njih nego se suočava sa njima i prevazilazi ih.
Emocionalno inteligentna osoba ne laže, ne spletkari, ne ostvaruje svoje ciljeve gazeći druge ljude. Emocionalno inteligentna osoba svoje planove ostvaruje pomoću znanja, truda i dobre saradnje sa ljudima.
…
…
…
…
Prednosti emocionalne inteligencije
Jasno je da je emocionalna inteligencija veoma korisna veština koja nam pomaže u životu. Emocionalna inteligencija važna je kako za naše zdravlje, tako i za naš posao i međuljudske odnose.
Ranije generacije nisu bile toliko svesne važnosti emocija i njihovog uticaja na život i zdravlje. Tek poslednjih godina malo se više govori na ovu temu. Poznato je da je stres okidač za većinu bolesti a jasno je da emocije imaju velikog uticaja na pojavu stresa. Emocionalno inteligentna osoba više vodi brigu o svom zdravlju nego neko ko nije svestan sebe i svojih emocija.
Emocionalna inteligencija važna je i za ljubavne, prijateljske, društvene i poslovne odnose. Na emocionalno inteligentne osobe ne može previše da se utiče putem medija i reklama. Emocionalno inteligentna osoba istovremeno je odličan prodavac i razuman kupac.
Emocionalna inteligencija posebno je važna za osobe čiji posao podrazumeva rad sa ljudima. Veština da se razumeju emocije i potrebe drugih ljudi, umeće slušanja i razumevanje izgovorenog, kao i otvoreni razgovori sa kupcima i saradnicima tokom kojih oni osećaju da su njihove želje, potrebe, mišljenja i emocije bitne, su veštine koje veštačka inteligencija neće još dugo moći zameniti. Bar mislim da neće… 🙂
Emocionalna inteligencija je veština koja se uči tokom celog života. Mnogo lakše ju je teorijski savladati nego primeniti u praksi. Potrebno je dosta vežbe za to. Još malo na ovu temu možete pročitati na linkovima ispod…
…
…
https://www.stetoskop.info/mentalna-higijena/kako-se-razvija-emocionalna-inteligencija
…
…
Emocionalna vs veštačka inteligencija
Već duže vreme naučnici i programeri rade na razvoju veštačke inteligencije. Neki od njih se plaše da prelaze određene granice ali pojedinci smatraju da granice u razvoju veštačke inteligencije ne treba da postoje.
Mašine polako zamenjuju poslove u kući a polako i poslove u fabrikama, prodavnicama i kancelarijama. Iako postoji opravdan strah da će mašine zameniti većinu današnjih poslova, veruje se da će se zahvaljujući napretku tehnologije istovremeno stvoriti i nova zanimanja. Postoje istraživanja i pretpostavke da će broj novih zanimanja biti mnogo veći u odnosu na broj zanimanja za kojima će prestati potreba.
Mašine za sada još uvek nemaju mogućnost da razmišljaju poput čoveka i nemaju emocije potrebne za rad sa ljudima, pa se smatra da će poslovi koji zahtevaju emocije, razumevanje i kreativnost biti jednako traženi i u budućnosti. Ljudima će uvek biti lakše i prirodnije da komuniciraju sa ljudima umesto sa mašinom prilikom kupovine, odlaska kod lekara, tokom sticanja novih znanja i veština ili odlaska u kafanu 🙂
U nastavku pogledajte jedan interesantan video na ovu temu preuzet sa youtube kanala Mensa Srbije.
…
…
…
…
Veliki pomak u razvoju veštačke inteligencije dogodio se tokom jedne šahovske igre kada je mašina pobedila svetskog šampiona u šahu. Iako mašina nema sposobnost razmišljanja poput čoveka, ipak je uspela na osnovu podataka koje poseduje da donese odlične odluke o potezima koje treba napraviti.
2013. godine virtuelni dečak “Judžin” uspeo je da prođe Tjuringov test koji je osmišljen kako bi ljudi koji vrše kontrolu na osnovu dobijenih odgovora mogli da prepoznaju da li razgovaraju sa mašinom ili sa čovekom. Judžin je uspeo da ubedi 33% ljudi kontrolora da je čovek. Neki smatraju da je to zabrinjavajuće a neki naučnici ipak smatraju da nema razloga za strah jer Judžin nije veštačka inteligencija nego samo softver.
…
…
Film “Veštačka inteligencija”
Nedavno sam gledala interesantan film na ovu temu. U pitanju je film “Veštačka inteligencija” koji pripada žanru naučne fantastike. U tom filmu mašine su bile proizvedene u velikom broju nakon što su planetu zadesile prirodne katastrofe, bolesti i nestašica hrane koje su odnele veliki broj ljudskih života. Zbog nedovoljnog broja ljudi na planeti koji bi obavljali poslove, ljudi koji su preživele sve te katastrofe došli su na ideju da proizvedu mašine u velikom broju.
Te mašine izgledom su podsećale na ljude. Umele su i da osećaju emocije i da razgovaraju sa ljudima. Takođe su umele i da prepoznaju emocije i potrebe ljudi. Kod većine mašina te emocije mogle su da budu isključene na dugme.
Zahvaljujući tim osobinama i veštinama mašine su zamenile i poslove za koje se danas veruje da ih mašine nikad neće moći zameniti. Mašine su uspele da ispune i ljudske potrebe za ljubavlju i pažnjom.
Jedan mali dečak mašina umeo je čak i da sanja i da sledi svoj san. Dete mašina osmišljeno je kako bi ispunilo ljudsku potrebu za roditeljstvom kod parova koji nisu mogli da imaju decu ili su izgubili dete zbog bolesti. Dečak mašina išao je uz uputstvo gde je pisalo kako treba da se programira. Nakon programiranja to dete je osećalo i pokazivalo veliku ljubav prema majci koja je pomoću tog uputstva programirala njegovo buduće ponašanje i emocije.
U filmu se postavilo i pitanje etike. Koliko je etično napraviti mašinu koja ume da razmišlja i da oseća emocije a i dalje se prema njoj odnositi kao prema običnoj mašini?
…
…
…
…
Beleška o tekstu za kraj…
Kao što upotreba razuma i kontrola emocija čoveka razlikuje od zveri, tako isto razum i emocije koje ljudi poseduju još uvek prave razliku između nas i mašina.
Kako svet i tehnologija napreduju tako ljudi sve više podsećaju na zveri bez razuma, kontrole emocija, empatije… U međuvremenu negde u svetu se već radi na mašini koja ume na osnovu prikupljenih podataka da prepozna potrebe i nedostatke kupaca i da im pronađe slabe tačke kako bi ih navela na željenu kupovinu. Ko zna kakva nas još iznenađenja čekaju u budućnosti… 🙂
Bojana Smiljanić