Od Bojana Smiljanić January 31, 2021 U Kreativne industrije

Portret umetnika – Najbolje svetske SF priče 1984 (Priča o automatizaciji radnih mesta)

Priča “Portret umetnika” od autora Harija Harisona objavljena je pre skoro pola veka u knjizi “Najbolje svetske SF priče 1984”. U pitanju je priča iz žanra naučne fantastike ali možda nam ta budućnost više i nije toliko daleko kako se činilo u trenutku kada je priča nastala.

Automatizacija poslovanja u crtanju

Priča govori o crtaču stripova po imenu Parks. U svoje vreme bio je među najpriznatijim crtačima stripova ali u vreme kada je nastupila automatizacija poslovanja njegov talenat više nije bio toliko bitan. Za posao crtača u izdavačkoj kući u kojoj je radio važnije je bilo da zna da rukuje mašinom za crtanje stripova nego da zna da crta.

Rad uz pomoć veštačke inteligencije

Parks je izdavao komande a kompjuter na kojem je radio (Mark VII) bio je isprogramiran da nacrta određeni crtež za svaku njegovu komandu. Stripovi na kojima je radio uz pomoć mašine nisu bili kvalitetni poput onih koje je ručno crtao ali to njegovom uredniku nije bilo toliko bitno jer su se stranice uz pomoć mašine brže crtale a stripovi su se odlično prodavali.

Zamena radnika mašinom

Jednog dana urednik je pozvao Parksa da dođe u njegovu kancelariju. Bez previše emocija rekao mu je da pokupi svoje stvari jer je firma dobila novu kvalitetniju mašinu (Mark VIII) kojom će rukovati nova radnica i dodao da će na taj način smanjiti troškove firme.

Svestan da u njegovim godinama ima veoma male šanse da pronađe novi posao, Parks uredniku predlaže da mu smanji ionako već malu platu uz obećanje da će naučiti da rukuje i sa novom mašinom kao što je naučio sa prethodnom.

Urednik ga nezainteresovano sluša a zatim ga odbija uz objašnjenje da je devojka koja će ga zameniti završila “neku školu” za to, odlično rukuje mašinom i pristala je da radi “za kikiriki” pošto joj je ovo prvi posao.

Veštačka inteligencija u kafićima

Parks nakon razgovora sa urednikom odlazi u obližnji lokal da razbistri glavu uz pivo. Tu ga dočekuje robot konobar koji ga pita da li želi da poruči kao i obično.

Iznerviran zbog činjenice da su roboti svuda oko njega, Parks se izviče na robota i zatraži da mu ovaj put donese nešto drugo. Robot mu na njegove opaske odgovara ljubaznim tonom i irskim naglaskom, onako kako su ga isprogramirali, a zatim odlazi da mu donese piće koje je tražio. Nakon par pića osećao se malo bolje.

Veštačka inteligencija u budućnosti

Vrativši se u firmu Parks neplanirano prisustvuje demonstraciji nove mašine. Mark VIII, poboljšana verzija Mark VII na kojoj je Parks radio, nadmašio je sva očekivanja prisutnih.

Sa lakoćom je crtao stripove i naslovne stranice kao da su ih crtali najpoznatiji svetski slikari. Dovoljno je bilo da se izda jednostavna naredba i da se odabere ime slikara čijim stilom žele da se stranica nacrta.

Dok se odlučuje kojeg umetnika da izabere, urednik ne propušta priliku da još jednom obezvredi Parksov talenat. Pred ljudima okupljenim oko nove mašine našalio se da želi da mašina crta kao Parks.

Dok je radio za starom mašinom Parks se tešio činjenicom da je njegovo crtanje i dalje bilo lepše i kvalitetnije od crteža koje je pravila mašina. Posmatrajući rad nove mašine nestala je njegova poslednja nada da će i dalje biti potreban firmi.

Automatizacija poslovanja i odnos poslodavca prema radniku

Potišten odlazi do svog studia, crta svoj poslednji crtež i baca se kroz staklo na pločnik ispred zgrade. Njegova prijateljica, sekretarica u firmi, utrčava u njegovu kancelariju i vrišteći gleda prema pločniku na kojem je ležalo njegovo beživotno telo. Za njom dolazi i urednik iznerviran bukom koju prave.

Shvativši šta se desilo i videvši da je Parks nacrtao svoje poslednje trenutke života, urednik samo hladno prokomentariše “Rekao sam vam da nikad nije imao osećaj za detalj. Promašio je mesto pada čak za dva metra u odnosu na crtež”.

Sada kada je automatizacija poslovanja svuda oko nas i kada veštačka inteligencija više nije naučna fantastika, možda je vreme da se zamislimo nad ovom pričom, zapitamo se kuda sve ovo vodi i koliko za poslodavca vredi jedan radnik i ljudski život.

Ako vam se dopala ova priča pročitajte još jedan tekst na temu kreativnosti i napretka tehnike i tehnologije.

Bojana Smiljanić