Opažanje, tumačenje i vrednovanje situacije

–

Postoje različita tumačenja emocija. Jedni veruju da su naše emocije izvan naše kontrole, dok drugi ipak smatraju da samo od nas zavisi šta ćemo u određenoj situaciji osećati i kako ćemo reagovati. Kako ćemo doživeti neku situaciju, odnosno kakvom ćemo emocijom i ponašanjem reagovati zavisi samo od nas, a ne od situacije. Isto tako kako će neko reagovati na neko naše ponašanje ili reči, zavisi isključivo od te osobe. Što ne znači da ne trebamo voditi računa o tome kako se ljudi do kojih nam je stalo osećaju i izbegavati ponašanja za koja znamo da će kod drugih izazvati neprijatne emocije.

Od čega zavise naše emocije?

Naše emocije zavise od našeg doživljaja sebe, drugih ljudi i sveta, kao i od naših unutrašnjih vrednosti i vrednovanja situacije. To što mi verujemo da je naše opažanje, tumačenje i vrednovanje situacije adekvatno, objektivno, ispravno, to ne znači da smo u pravu. Kada su emocije u pitanju lako može doći do iskrivljenja i pogrešnog tumačenja.  Ponekad se to desi zbog nedostatka znanja, ponekad zbog nedostatka svih potrebnih informacija u tom trenutku, ponekad zbog naših ranije stečenih stavova o određenoj osobi ili situaciji, ponekad zbog vrednovanja date situacije, a ponekad se jednostavno može desiti greška u logičnom zaključivanju. Drugačije opažanje i tumačenje situacije, kao i različito vrednovanje, često je uzrok konflikta i nesporazuma. Neretko se dešava da su obe strane u pravu, samo što situaciju posmatraju iz drugačijih uglova i različito je vrednuju.

–

Prve emocije i njihov razvoj

–

Prema knjizi „Emocije“ autora Zorana Milivojevića (link ka knjizi – https://delfi.rs/knjige/3116_emocije_knjiga_delfi_knjizare.html) dete u detinjstvu izgrađuje profil emocionalnih reakcija. Roditelji ga uče šta sme osećati, šta ne, kako to treba izraziti a kako to ne sme izraziti. Popravljaju detetove greške apercepcije i valorizacije. Uče dete socijalno prihvatljivom i efektivnom načinu izražavanja osećanja. Problem nastaje kada su i sami roditelji emocionalno nespismeni, odnosno emotivno nezreli, i koliko god želeli svom detetu sve najbolje, oni nemaju kapacitet ni dovoljno znanja da od svog deteta, budućeg tinejdžera i odrasle osobe, izgrade emotivno zrelu i stabilnu ličnost. Pored roditelja  na stvaranje mišljenja, stavova, emocija i emotivnh reakcija, uticaj imaju i drugi ljudi iz detetovog okruženja, komšije, prijatelji, poznanici, nastavnici, neko koga dete voli i na koga se ugleda. U tinejdžerskom i odraslom periodu veliki uticaj imaju i mediji koje gledamo, čitamo, slušamo. Pored emocionalne pismenosti, za pravilno rezonovanje, veoma je bitna i medijska pismenost i socijalna inteligencija.

–

Neprijatne emocije su sastavni deo života

–

U svakom slučaju emocije je važno osećati, pa makar i privremeno iskrivljene. Treba sebi da dopustimo da osećamo sve emocije i prijatne i neprijatne. Da znamo kako da se izborimo i suočimo sa njima. I da naučimo da ih izrazimo u pravom trenutku i na primeren način. Neprijatne emocije su važne za naš život i razvoj naše ličnosti isto koliko i pozitivne.  I tuga i ljutnja su za ljude. Bolje je da se izraze nego da se potiskuju. Ali ne smeju da traju toliko dugo da trajno naruše kvalitet života ili da se čovek dovede u situaciju da povredi sebe ili drugo ljudsko biće jer ne ume da se izbori sa svojim neprijatnim emocijama. U nekom trenutku svako mora da pronađe način da krene dalje i da promeni svoj pogled na situaciju. Ali i da da sebi dovoljno vremena da odboluje, otpusti neprijatne emocije…

Neprijatne emocije ponekad zakoče ljude i u životu i u razvoju. Umesto da ih prihvate, suoče sa sa njima i pronađu način da reše problem koji ih muči, čest je slučaj da ljudi traže način kako da se momentalno i ekspresno oslobode neprijatnih emocija. Tad dolazi do zloupotreba droga, alkohola, kockanja, prejedanja i drugih oblika zavisnosti koje trenutno možda oslobađaju napetosti i čoveka učine srećnim i zadovoljnim, ali gledano drugoročno to može samo da pogorša situaciju i neprijatne emocije učini još intenzivnijim i trajnijim.

–

Emocije i bolest

–

Dugotrajno gušenje, potiskivanje, neizražavanje emocija može da dovede i do bolesti jer trpe svi organi. Do bolesti takođe može da dovede i dugotrajno osećanje neprijatnih emocija bez rešenja problema na vidiku.

–

Prijatne emocije obogaćuju naš život i čine ga lepšim

–

S druge strane, prijatne emocije obogaćuju naš život i čine ga lepšim i kvalitetnijim. Emocije poput ljubavi, sreće, zadovoljstva, poštovanja, čine nas istovremeno i poletnim i smirenijim što blagotvorno utiče na naš organizam i daje nam volju da lakše koračamo kroz život. Ponekad ljudi žele da budu jaki i ne dozvoljavaju sebi da osećaju neprijatne emocije i onda ne mogu da osećaju ni prijatne emocije, što je stvarno šteta.

–

Kanalisanje emocija u kreativno stvaralaštvo

–

Kreativno stvaralaštvo je jedan od načina da se u ljudima probude prijatne emocije, bilo da uživamo u stvaralaštvu drugih ljudi ili da sami stvaramo neko umetničko ili životno delo. Kroz kreativno stvaralaštvo možemo da iznesemo naše emocije, čak i one kojih ni sami nismo svesni, ali i da u kreativni rad kanališemo neprijatne emocije i na taj način ih se oslobodimo i zamenimo ih prijatnim emocijama.

–

Hotel Jugoslavija – različiti pogledi na život i vrednosti

–

Dok sam pisala ovaj tekst na RTS 3 tv programu naletela sam na jedan interesantan dokumentarac „Hotel Jugoslavija“. Kroz priču o hotelu ispričana je i priča o Jugoslaviji, promenama koje su zadesile državu i o jugoslovenskom narodu pre i posle raspada države.

U hotelu Jugoslavija radili su ljudi svih nacionalnosti koje su u to vreme živele u Jugoslaviji. U dokumentarcu intervjuisali su ljude koji su nekada radili u ovom hotelu. Od jednog od najuglednijeg hotela u zemlji koji su posećivali svi važni predstavnici drugih zemalja, tokom ratnih godina deo hotela je pretvoren u kazino a znatno se promenila i struktura gostiju. Maja 1999. godine hotel je bombardovan od strane NATO. A prema rečima jednog od sagovornika, tokom demokratskih promena nezakonito je prodat od strane Dunav osiguranja.

Jedan od intervjuisanih je rekao da se u vreme Tita i Jugoslavije težilo idealnom društvu, ali da je bilo pitanje kada će se takvo društvo raspasti, jer ljudi nisu ni toliko dobri ni idealni. Gledaju prvo sebe, da njima bude dobro, pa tek onda se interesuju za druge ljude i zemlju u kojoj žive.

Drugi je pak rekao da danas finansijski živi mnogo bolje nego u vreme Jugoslavije. Visoko je pozicioniran na društvenoj lestvici, ima više novca, ali svestan je da spada u 1% ljudi koji danas žive bolje nego tad. Dodao je i da bi dao sve što danas ima da može da se vrati ono mirno vreme kada su se ljudi osećali bezbednije i sretnije, iako su imali manje novca. Tu već dolazimo do onih različitih pogleda na život i vrednosti sa početka teksta.

“Pamet i ljubav su dva osnovna razloga zbog kojih je ljudska vrsta zavladala planetom. Zahvaljujući ljubavi i međusobnom emocionalnom povezivanju, ljudi su mogli da se udruže u čvrsto povezanu grupu. Grupa je velika evolutivna prednost jer ono što pojedinac nije mogao da uradi mogla je grupa. Jedan čovek nije mogao da ubije mamuta ili da sagradi kuću, ali je grupa to mogla.

Prijateljstvo je veoma važan međuljudski odnos. Pored partnerske ljubavi to je sledeća čvrsta emocionalna veza koju neko uspostavlja sa ljudima sa kojima nije u srodstvu.

Prijateljski odnos se izgrađuje i za njega je potrebno vreme da bi se potpuno razvio. Prijatelji su jedno drugom odani, lojalni. To ne znači samo da čuvaju tajne koje su im poverene, već da rade u interesu svog prijatelja.” Zoran Milivojević

                                                                                                 

–

Nauka o sreći – uticaj stresnih životnih situacija na pozitivan pogled na život

–

U emisiji „Nauka o sreći“ govorilo se između ostalog o uticaju stresnih situacija u životu na pozitivan pogled na život i na to koliko smo srećni (dobro raspoloženi). Spomenuli su da tokom života svi nailazimo na neke stresne situacije ali ne reagujemo svi isto na te situacije. Neko ih lako prevazilazi i brzo se vraća u svoje normalno raspoloženje, dok s druge strane postoje i oni koji su emotivno preosetljivi i kojima treba malo više vremena da izađu na kraj sa stresnim situacijama i da se vrate u svoje normalno raspoloženje. Rečeno je i da svi mi nosimo u sebi taj neki određeni procenat sreće i pozitivnog pogleda na život, na koji se uvek vratimo nakon izlaska iz stresnih situacija. Taj procenat sreće koji svaki čovek poseduje može da se umanji jedino nakon preživljene traume, nekog velikog tragičnog događaja i sl.

–

Šta je rezilijentnost i kako je razviti?

–

Rezilijentnost (psihološka otpornost, psihološki imunitet) je ono što čini razliku među ljudima kada se nađu u teškim okolnostima. Rezilijentnost je proces dobrog prilagođavanja teškim okolnostima i promenama.

Među najbitnijim faktorima psihološke otpornosti izdvojili su se:

• Negujuću i podržavajući odnosi u porodici i van nje
• Sposobnost da se prave realistični planovi i preduzimaju koraci ka njihovoj realizaciji
• Pozitivna slika o sebi i poverenje u svoje snage i sposobnosti
• Veštine komunikacije i rešavanja problema
• Sposobnost da se izlazi na kraj sa snažnim osećanjima i impulsima (emocionalna inteligencija)   

Bojana Smiljanić