Stvaralaštvo
Postoji mnogo definicija i vrsta stvaralaštva. Stvaralaštvo je svako stvaranje nečega novog, bilo da je u pitanju književno stvaralaštvo, filmsko ili pozorišno stvaralaštvo, osmišljavanje kreativne biznis ideje ili autorske emisije, pravljenje video igre ili korpice od pruća, proizvodnja vina ili pravljenje nekog dobrog kolača. Za stvaralaštvo je potrebno imati znanje iz određene oblasti, dovoljno kreativnosti, malo radoznalosti i želju za eksperimentisanjem.
–
–
Talenat i vežba
Svako od nas je rođen sa nekim talentom ili prirodnim potencijalom za neku specifičnu oblast ali takođe mnogo toga može i da se savlada uz dovoljno volje i truda. Kažu da je uspeh 5% talenat, a 95% je svakodnevni rad, trud i vežba. I kad imamo osećaj da za nešto jednostavno nismo rođeni, da to nikada nećemo moći savladati, naučiti i biti dobri u tome, možda je potrebno samo da se malo više posvetimo tom nečemu. Niko od nas nije rođen naučen. Od prvih reči i koraka pa nadalje, sve smo polako i postepeno savladavali. Sva otkrića i velike stvari nastajali su nakon niza grešaka i raznovrsnih eksperimenata. Od strane ljudi koji su se usudili da izađu iz svoje zone komfora i da probaju nešto novo.
–
–
Perfekcionizam
Postoji više načina da se stvori neko delo. Takođe, postoje ljudi koji uče kroz rad i stvaraju putem niza eksperimenata i grešaka. S druge strane postoje i ljudi koji sebi ne dopuštaju da pogreše. U pitanju su perfekcionisti. Perfekcionisti su uglavnom jako dobri u poslu kojim se bave ali tokom posla koji obavljaju izgube mnogo vremena i energije. Ukoliko nešto nije savršeno, nije ni dovoljno dobro. Raspon emocija kod perfekcionista kreće se od euforije i zadovoljstva zbog postignutog uspeha do neraspoloženja i inferiornosti ako urađeni posao ne izgleda dovoljno dobro prema njihovim merilima. Perfekcionisti znaju biti naporni i sebi i drugima, jer i od drugih često imaju velika očekivanja kao i od sebe. Ukoliko se perfekcionizam kontroliše i ukoliko nije previše izražen, perfekcionizam može biti odlična stvar u poslu. Posebno ako je u pitanju neki odgovoran posao koji zahteva veštine i karakter koji poseduju perfekcionisti. Dok, s druge strane, preterivanje u perfekcionizmu može dovesti i do opsesivno-kompulzivnog poremećaja, pa je bolje malo „usporiti“ sa perfekcionizmom.
–
–
Flow stanje svesti
–
–
“Uživanje se postiže na granici između dosade i anksioznosti.
Kada su izazovi u finoj ravnoteži sa sposobnošću osobe da deluje”
Mihail Čiksentmihalji
–
–
Flow momenti su posebna vrsta nadahnuća i kreativnosti u nekom poslu, kad se postavljeni izazovi, odnosno zadaci, ostvaruju sa lakoćom. Prema istraživanjima, osoba koja se nalazi u flow stanju svesti upada u neku vrstu prolaznog transa tokom kojeg izgubi osećaj za vreme, prostor, glad i žeđ. Jedan dobar primer za to je Magnus Karlsen, momak koji je sa 12 godina postao svetski prvak u šahu. Kao mali prihvatio se složenijeg lego izazova za koji mu je bilo potrebno više od šest sati rada da ga završi. Na kraju je i uspeo u tome a tokom tog perioda nije želeo ništa ni da pojede ni da popije i odbijao je da napravi pauzu i da odmori. U potpunosti se fokusirao na lego izazov. Takav fokus na postavljeni izazov je uspeo da održi i kad je odrastao, što mu je pomoglo da postigne toliko veliki uspeh.
Da bismo upali u flow stanje svesti, izazov (željeni rezultat ili postavljeni cilj) mora da bude dosežan iliti ostvariv, da ne bismo upali u stanje anksioznosti. S druge strane, zadatak ne sme da bude lako ostvariv da ne bismo upali u stanje dosade. Flow stanje svesti doživeli su mnogi uspešni sportisti, šahisti, hirurzi, umetnici, pisci, filozofi, ljudi raznovrsnih zanimanja. Prema istraživanjima, nakon posla urađenog u flow stanju svesti, osećaj zadovoljstva je dugotrajan.
Ako vam se dopao ovaj tekst i voleli biste da saznate nešto više o vrstama inteligencije i njihovoj primeni u kreativnim industrijama i internet poslovanju, kliknite na link u nastavku teksta.
Vrste inteligencije i njihova primena u kreativnim industrijama i internet poslovanju
–
–
Bojana Smiljanić