Pre dve decenije daktilografija se još uvek učila na daktilografskim mašinama za kucanje. Ručno su se nameštali papir i margine i nije se smelo pogrešiti ni slovo jer bi u tom slučaju morao da se stavi novi papir i da se ispočetka krene sa kucanjem.
Tih godina radnici u kancelarijama postepeno su svoje poslove prebacivali na računare i obučavali se za rad na njima. Neke firme su računare nabavile ranije a nekima je trebalo malo više vremena da promene dotadašnji način poslovanja.
Kompjuteri su se pojavili 60-tih godina a računari poput ovih koje danas koristimo pojavili su se 80-tih godina. Prvo su stigli u najvažnije državne, naučne i obrazovne ustanove a vremenom su postali sastavni deo svakog preduzeća, obrazovne ustanove i doma. Unos podataka vršio se mnogo brže i jednostavnije.
Poslednjih godina pojavljuju se razne aplikacije i gedžeti osmišljeni da zamene posao daktilografa. U pitanju su programi poput Abby fine reader-a ili Office Lens-a i gedžeti poput Pen scanners. Online verzija programa Word 16 takođe nudi opciju diktiranja teksta na engleskom jeziku.
Tekst više nije potrebno prekucavati ručno nego se u Word prebacuje pomoću OCR metode ili diktiranjem.
Programeri koji su razvijali aplikacije razvijali su ih prvo za jezike za koje su pretpostavili da će imati više korisnika kako bi im se aplikacija isplatila. U poslednje vreme došlo je do nekih poboljšanja i u radu sa jezicima sa naših prostora.
Daktilografija je lepa veština ali ako su već razvijene aplikacije koje posao daktilografa čine bržim i jednostavnijim zašto ih ne iskoristiti?
U narednom tekstu http://www.kreativnopisanje.rs/portret-umetnika-najbolje-svetske-price-nf-1984-automatizacija-poslovanja/ možete pročitati prikaz priče Umetnik koja se našla u jednoj knjizi koja pripada žanru naučne fantastike. Knjiga je napisana 1984. godine a danas je ova priča bliže realnosti nego što bi se mogla svrstati u naučnu fantastiku.
Priča govori o umetniku koji se bavio crtanjem stripova i bio jedan od najuspešnijih crtača stripova u svoje vreme. Automatizacijom poslovanja više nije ručno crtao kao na početku svoje karijere nego je crtao pomoću naredbi koje je davao kompjuteru.
Pred kraj priče dobija otkaz jer u firmu stiže kompjuter savremeniji i od onog na kom je on radio a njegov posao dobija mlada devojka koja zna dobro da rukuje najnovijom mašinom i pristaje da radi “za kikiriki” jer veliki deo posla uradi sama mašina.
Bojana Smiljanić