Emocija tuge i stvaralaštvo

U prethodnom tekstu dotakla sam se teme komedija i pouka koje se provlače kroz njih http://www.kreativnopisanje.rs/poucni-filmovi-komedije/ . A šta je sa emocijom tuge? I koliko je ta emocija pridonela bogatom stvaralaštvu Tome Zdravkovića i Džeja Ramadanovskog.

Obojica su rođena u izuzetno teškim uslovima života sa neverovatnim talentom za muziku i blagim otporom prema autoritetima. Ni Toma ni Džej nisu nešto previše bili zainteresovani za školu ali ljubav prema muzici ih je pratila od rođenja.

Muzika je bila njihov način izražavanja. Njihovo otvaranje prema svetu i prema ljudima. Pomoću muzike su uspeli da iznesu sve ono što ih i same tišti i da se povežu sa drugim ljudima, dotaknuvši svojim pesmama emocije svih onih koji ih slušaju, kao i emocije ljudi koji su se nekada našli u njihovom društvu.

Za obojicu kažu da su imali veliku dušu, da su ljudima oko sebe bili veliki prijatelji i da su znali dobro da se zabave i oraspolože sve oko sebe. Koliko god da je njihov život išao ka visinama, oni su i dalje u sebi nosili tu neku tugu koja ih je pratila kroz detinjstvo i mladost.

Da li se nisu mogli osloboditi tuge koja ih je pratila sve do rane mladosti ili je jednostavno naša draga pesnikinja Desanka Maksimović bila u pravu kada je rekla da svi umetnici u sebi nose neku tugu. Pored osmeha na licu i želje da svojim pesmama usreće druge ljude, svaki umetnik ima i odlično opažanje i upija emocije ljudi oko sebe.

I čak kad je u njegovom životu sve  lepo i potaman, umetnik zbog svoje senzitivnosti oseća tugu posmatrajuću druge ljude i svet oko sebe. Verujem da je Tomi Zdravkoviću i Džeju upravo ta tuga bila odličan temelj za njihovo stvaralaštvo.

–

–

Pesme Tome Zdravkovića i Džeja

Kažu da su najbolji pevači oni koji osećaju tekst i emocije koje pevaju. Oni koji su takve emocije u nekom trenutku života doživeli i proživeli. A njih dvojica zaista jesu.

Mnoge od tih njihovih pesama su na neki način i autobiografske. Ili su sami preneli svoje emocije na papir ili su ih podelili sa tekstopiscima pa su drugi ljudi ta njihova iskustva i emocije pretvorili u pesme.

Uz njihove pesme se veseli, plače i pije i dan danas, bez obzira što njih više nema. S druge strane, da bi se uživalo u njihovoj muzici ne moraš da budeš ni pijan, ni tužan, niti da se na bilo koji način poistovećuješ sa pesmom. Jednostavno se uživa u muzici, rečima, boji glasa, načinu izvođenja i emocijama koje su oni uneli u te pesme.

–

–

Filmovi “Toma” i “Nedelja”

Prethodnih dana imali smo priliku da pogledamo biografske filmove, dokumentarce i serije o Džeju i Tomi. Možda nije baš sve istina od onoga kako su ih predstavili, možda su scenaristi i režiseri malko preterali sa umetničkim slobodama u stvaralaštvu, možda nisu ispričali ni delić njihovog života, ali i pored svega nabrojanog mislim da su napravili sjajan posao kada su odlučili da ispričaju priče o ova dva nesvakidašnja umetnika.

–

–

–

–

–

–

–

–

–

–

Bojana Smiljanić