“Koliko puta nam je istina rečena kroz šalu”

Kao i knjige, tako i svaki dobar film ili serija prenose neku životnu priču i pouku. Tokom praznika na tv-u kao da je bio filmski maraton starih dobrih filmova koje uvek možemo pogledati još po koji put i par nekih novih za koje je vredelo izdvojiti vreme. U nastavku ću spomenuti četiri filma koji su me prethodnih dana nasmejali do suza ali i naveli na razmišljanje o poukama koje ti filmovi prenose.

–

–

Dan mrmota (Režija: Harold Rejmis / Scenario: Harold Rejmis, Deni Rubin / SAD, 1993. godina)

–

–

Stara dobra komedija koja nikada neće dosaditi i film kojeg se svi setimo kada nam dani počnu sličiti jedan na drugi, pa kroz šalu na pitanje „Šta ima novo?“ odgovorimo „Dan mrmota“.

Priča govori o egocentričnom reporteru, potpuno nezainteresovanom za svet oko sebe. Nevoljno odlazi da i ove godine uradi reportažu o mrmotu koji pokazuje kakvo ih vreme očekuje te godine. Taj običaj smatra glupim, a gradić gde se događaj održava smatra dosadnim i zaostalim bez normalnih uslova za život i normalnog smeštaja. Producentkinja samo za njega pronalazi poseban i bolji smeštaj, ali i taj smeštaj ima manu. Nema uvek tople vode pa će ga dočekati hladan tuš nakon izveštavanja o mrmotu.

Hladan tuš je upravo ono što će mu biti potrebno i narednih dana, meseci. Tog dana iz smeštaja je izašao veseo, dobro raspoložen i 100% siguran da se u tom gradu neće zadržati ni dan duže. Što je i rekao vlasnici hotela u kojem je bio smešten. Međutim, sudbina se poigrala sa njim i nakon izveštavanja o mrmotu oluja ih je sprečila da odu iz grada. Vraća se u svoj smeštaj ali novi dan nikako da svane.

Svako jutro se budi u isto vreme, sluša istu vest na radiu, sreće iste ljude, obavlja iste razgovore, proživljava iste događaje. Svaki dan je Dan mrmota. U početku ludi, pije tablete, nervozan je, razdražljiv, pokušava da se ubije, ali na kraju prihvati situaciju i odlučuje da upozna grad i ljude koji tu žive.

Pošto uvek proživljava isti dan, već unapred zna na kakve će sve nevolje ljudi oko njega naići tokom tog dana. Odlučuje da preduhitri te nevolje i pronalazi razne dosetljive načine da svakodnevno pomogne velikom broju ljudi jer se našao u pravo vreme na pravom mestu.

Iako inače nije ljubitelj ćaskanja, pošto nema ništa smislenije da radi, dane provodi u razgovorima sa ljudima i svakim danom o njima nauči nešto novo. Počinje da savladava nove veštine poput sviranja klavira, pravljenja figura od leda i sl.

Odluči i da malo bolje upozna svoju producentkinju i polako shvata da je i ona, poput ljudi iz tog grada, mnogo interesantnija nego što je ranije mislio. Shvati da mu se ona dopada i počinje sa zavođenjem tako što svaki dan od nje saznaje neku novu informaciju o tome šta ona voli i kakva su njena interesovanja.

Dok je sluša, pravi beleške o njoj i prilagođava se njenom ukusu, kako bi joj se dopao. Dok njegovoj agoniji nije došao kraj, zavoleo je i nju i taj gradić i ljude u gradu. Nakon dugo vremena novi dan konačno je svanuo, ali njih dvoje odlučili su da ne odu iz grada u kom mrmot jednom godišnje prognozira vreme.

–

–

Lažov, lažov (Režija: Tom Šedijak / Scenario: Pol Guej, Stiven Mazur  / SAD, 1997. godina)

–

–

Kroz život se lakše prolazi ako umeš dobro da slažeš – smatrao je jedan poznati advokat i potencijalni novi partner u firmi. Ni mrvu savesti nije osećao braneći razne loše ljude koji su se od kazne izvukli samo zahvaljujući njegovom odličnom umeću laganja.

Osim što laže u sudnici laže i sve oko sebe. Bivšu ženu, sina, kolege sa posla. Izvlači se na sve načine kako bi imao više slobodnog vremena umesto da svoje vreme provodi sa sinom. Zaboravlja njegove školske priredbe, rođendane, ne stiže da ga pokupi iz škole.

Kada mu kolege zatraže mišljenje, on im udeli slatkorečive komplimente, iako misli nešto sasvim drugo. I tako prolazi kroz život bezbrižno i lako, uživajući u svim njegovim čarima. Sve do trenutka kada njegov sin za rođendan poželi želju da njegov otac bar jedan dan ne može da slaže.

Usledila su 24 paklena sata za advokata. Počeo je da govori sve što misli i time da narušava poslovne, prijateljske i ljubavne odnose. Kad je shvatio da ne može ništa da slaže, odlučuje da prihvati pogodbu kako ne bi dalje nastavili sa suđenjem.

Ali njegova pohlepna klijentkinja koja je prevarila supruga sa sedam muškaraca, sigurna u svoju i advokatovu moć laganja, odlučuje da nastavi dalje sa brakorazvodnom parnicom.

Dok nevoljno govori istinu na sudu, on u sudnici ostavlja utisak da je on advokat njenog supruga a ne njen. I taman kad su pomislili da će izgubiti parnicu, istinom je dobio na sudu, tako što je pronašao tzv. rupu u zakonu.

Nakon što njegova klijentkinja dobije na sudu sve što je želela, ona odluči da joj to nije dovoljno i da želi da oduzme i decu suprugu kojeg smatra dobrim ocem. Kako bi od njega dobila još novca ukoliko on želi da viđa decu. U tom trenutku advokat postaje svestan posledica svojih odbrana i daje otkaz u firmi, iako su mu ponudili mesto partnera.

Zbog vređanja suda i sudije jer su presudili u korist klijentkinje koju je branio, završava u zatvoru, a kauciju mu plaća njegova bivša sekretarica, koja mu je dala otkaz nakon što joj je u naletu istine rekao da je mogao da joj da povišicu ali nije hteo.

U trenutku kada mu je sekretarica davala otkaz spomenula mu je i da je njenu prijateljicu opljačkao provalnik koji je zbog advokata sličnih njemu odmah pušten na slobodu a provalnik je još dobio i ogromnu novčanu odštetu od žene koju je opljačkao. Na šta on iskreno odgovara da bi on njenoj prijateljici izvukao još više novca da je on branio tog provalnika.

Nekadašnja sekretarica advokatu je platila kauciju zato što je čula kako je izvređao sud i advokate iz svoje firme, kada je postao svestan svojih postupaka i posledica svojih odbrana i laži na sudu. Nakon trenutka prosvetljenja, u poslednjem trenutku sprečava bivšu suprugu i sina da odu iz zemlje i popravlja odnos sa njima. Na kraju filma otvara sopstvenu advokatsku kancelariju sa novim načinom poslovanja i zapošljava svoju nekadašnju sekretaricu.

–

–

Komplikovano je (Režija: Nensi Majers / Scenario: Nensi Majers / SAD, 2009. godina)

–

–

Još jedna dobra romantična komedija koja se prikazivala tokom praznika. Dugogodišnji supružnici razveli su se jer se u njihovom životu pojavila mnogo mlađa žena, lepša, opuštenija, koja je imala više slobodnog vremena.

Deset godina nakon razvoda i nakon što se on oženio sa tom mlađom ženom sa kojom je varao svoju suprugu, nekadašnji supružnici sreću se na zabavi kod zajedničkih prijatelja a za par dana bi trebalo oboje da otputuju u drugi grad, kako bi prisustvovali diplomiranju njihovog sina.

Njih dvoje kao i njihova deca smešteni su u istom hotelu. Njegova nova supruga zbog virusa bila je sprečena da prisustvuje tom događaju, pa se nekadašnja porodica okupila bez nje.

Deca odlučuju da odu da se zabave sa društvom a bivši supružnici se veče pred diplomiranje sreću u restoranu hotela u kojem su smešteni. Nakon večere i par pića za šankom, završavaju zajedno u hotelskoj sobi. I tu počinje njihova avantura.

Počinju tajno da se sastaju. Deca su im već odrasla, svako je otišao svojim putem, ona ne mora više toliko da brine o njima. Nije više toliko fokusirana ni na posao, jer se posao u njenom restoranu lepo razvio i ide dobro, nakon toliko godina posvećenosti poslu. Opuštenija je, smirenija, slobodnija u svakom pogledu, baš onakva kako on voli. Shvata da nije ni prestao da je voli sve te godine.

Nju zabavlja što su ona i nekadašnja ljubavnica njenog muža zamenile mesta i uloge, ali istovremeno joj smeta što se krišom sastaje sa svojim nekadašnjim suprugom i čeka ga dok se on lažima izvlači od svoje nove supruge.

Iako dosta mlađa od njega, i nova supruga mu postaje opterećujuća nakon deset godina braka. Ne mogu da izađu na kraj ni sa prvim detetom, a ona želi još jedno. Pošto je on već u zrelijim godinama, pored seksa koji se sveo isključivo na pravljenje bebe u tačno određenim vremenskim trenucima, primoran je i da ide na konsultacije o veštačkoj oplodnji.

Uloge su se promenile, samo je on ostao onaj isti nezreli muškarac koji vara suprugu. Sledi mnogo slučajnih i namernih porodičnih susreta, skupa sa njihovom već odraslom decom.

U međuvremenu u njenom životu pojavljuje se novi čovek koji crta i vodi građevinske radove na kući koju je ona kupila nakon razvoda sa suprugom. Tek sad, deset godina od razvoda, ima dovoljno vremena i novca za uređivanje kuće.

Kako vreme prolazi, ona i taj novi muškarac u njenom životu postaju dobri prijatelji, a kasnije i nešto više kada shvati koliko sličnosti ima sa njim i koliko im je oboma prijatno kad su zajedno u društvu.

Nakon što se njen nekadašnji suprug zbog nje raziđe od svoje nove žene, sa suzama u očima odlazi i iz kuće svoje bivše supruge, jer mu ona tada priznaje da se i sama osećala kao da se guši dok su bili u braku, ali mu nije ništa govorila jer se negde baš u to vreme otkrila njegova afera sa mlađom ženom, pa su se svakako razveli.

Govori mu da ga voli kao prijatelja ali da ne vidi sebe više sa njim, bez obzira što se razišao i od svoje nove supruge. Prokomentariše i da bi možda sve bilo drugačije da on nije bio u braku kada su obnovili njihovu vezu. Na šta on kroz šalu kaže da verovatno ne bi ni započinjali ponovo vezu da on nije bio u braku.

–

–

Bestseleri (Režija: Lina Roessler / Scenario: Anthony Grieco / SAD, 2021. godina)

–

–

Film govori o devojci koja nasleđuje očevu izdavačku kuću. Izdavačka kuća njenog oca stekla je odličnu reputaciju zahvaljujući knjizi jednog pisca čija je knjiga postala bestseler.

Nova vlasnica nakon preuzimanja izdavačke kuće objavljuje i uređuje uglavnom neke lake teme za koje veruje da će se dopasti mlađim generacijama čitalaca. Međutim, ni kod mlađih čitalaca ne nailazi na oduševljenje. Čak, poslednja knjiga koju je njena izdavačka kuća uredila i objavila ismejana je od strane mlađe publike na Tik Toku.

Izdavačka kuća je sve više u finansijskim gubicima a ona veruje da je to zbog toga što ona nikad neće biti tako dobar urednik i izdavač kao što je bio njen otac. Na ivici da proda izdavačku kuću upornom kupcu koji ne bira načine i sredstva da je otkupi, ona i njena saradnica u poslednjem trenutku odlučuju da se bore i da pronađu novog pisca koji će njihovoj izdavačkoj kući da vrati stari sjaj.

Traže nove pisce ali niko od tih pisaca im ne deluje obećavajuće. Listajući stare ugovore slučajno nailaze na informaciju da im pisac koji je proslavio njihovu izdavačku kuću duguje još jednu knjigu, za koju je već isplaćen pre mnogo godina. Ali u ugovoru postoji jedna caka. Pisac će da promoviše knjigu po gradovima samo pod uslovom da izdavačka kuća ne dira njegov rukopis, odnosno rukopis moraju da objave u izvornom izdanju, onako kako im ga on dostavi.

Kada pronađu starog, džangrizavog pisca, on ih u prvom trenutku otera puškom iz kuće. Na kraju pristaje da im preda novi rukopis. Sam ga donosi u njihovu izdavačku kuću. I za koji dan pisac i nova vlasnica izdavačke kuće kreću na turneju po gradovima kako bi predstavili novu knjigu nekada vrlo traženog pisca.

Pisac pošto je nevoljno pristao na promociju svoje knjige, na sve načine trudi se da sam sebe sabotira tokom tih promocija. Vređa književnog kritičara koji mu prilazi da popriča sa njim o knjizi. Zatim javno izgovara psovke, proliva pivo i piša po svojim knjigama. Na kraju ulazi u jednu knjižaru u kojoj je primetio svoje knjige u izlogu i odlučuje da ih zapali, pri čemu se i sam povređuje i završava u bolnici.

Pre 40 godina kada je objavio svoju prvu i poslednju knjigu, ovakvi incidenti bi ga uništili kao pisca, ali vremena su se promenila i on posle svakog incidenta postaje sve popularniji na društvenim mrežama. Tinejdžeri njegove psovke koriste kao haštagove. Video snimci sa njegovih promocija pozicionirani su na najboljim mestima u trendingu.

Masa na promocije knjige dolazi isključivo da se zabavi umesto da kupi knjigu. On ponovo postaje jedan od najpopularnijih pisaca ali ovaj put njegove knjige niko niti čita niti kupuje. Sve do trenutka kada vlasnica izdavačke kuće koja ga prati na promocijama ne počne pred publikom da čita pasuse iz njegove knjige.

U jednom trenutku ona gubi strpljenje i zamalo da odustane i od promocije i od objavljivanja njegove knjige. Najzad, njih dvoje pronalaze zajednički jezik i uspešno promociju knjige privode kraju, rasprodavši sve knjige koje su imali kod sebe.

Tokom povratka sa turneje vlasnica izdavačke kuće svraća u Dom za stara lica gde je smešten njen otac. Nakon što pisac tada slučajno sazna da je njen otac dementan ali i dalje živ, seti se šta mu je on napravio pre četrdeset godina.

Nakon što se vrate u grad, od nje odlazi besan zbog prošlosti i videvši primerke svoje nove knjige u knjižari kraj koje je prolazio, ulazi unutra i pali svoje knjige. Nakon čega završava u bolnici.

Vlasnica izdavačke kuće odlazi u bolnicu da ga poseti i tamo saznaje da on ima probleme sa srcem i da mu nije preostalo još mnogo vremena. Donosi odluku da ostane kraj pisca i da ga neguje.

Nakon izlaska iz bolnice vodi ga njegovoj kući gde saznaje da njegove rukopise nikada nije uređivao njen otac kao što su svi verovali, već supruga od pisca. Pošto im je novac bio neophodan, pristali su da u zamenu za novac umesto njene supruge kao urednik knjige bude potpisan tadašnji vlasnik izdavačke kuće.

Njegova supruga se nadala da će biti potpisana na njegovoj narednoj knjizi ali nažalost umrla je nakon godinu dana i nije to doživela.

Pisac je u međuvremenu, tokom tih četrdeset godina, napisao još mnogo rukopisa ali nije ih objavljivao smatrajući da nakon smrti njegove supruge ne postoji više nijedan dobar urednik kome bi predao svoje nove rukopise na uređivanje.

Novu vlasnicu izdavačke kuće zamolio je da bude kraj njega dok u dvorištu njihove kuće prosipa pepeo svoje supruge, koji je čuvao u kući sve te godine. Jer osim mačke nema više nikoga od porodice, rodbine ili prijatelja.

Nakon par dana javljeno im je da će piščeva kuća biti oduzeta ukoliko im on u roku od par dana ne plati veliki novčani iznos koji on u tom trenutku nije imao. Kako bi sačuvala njegovu kuću, ona odlučuje da proda izdavačku kuću svoga oca, jer nakon informacija koje je saznala od pisca shvata da ta izdavačka kuća nema onoliku vrednost i važnost koju joj je ona pripisivala.

Do poslednjeg trenutka ostaje sa piscem, a on joj nakon smrti u oproštajnom pismu poverava svoje rukopise koje je pisao poslednjih četrdeset godina i neuređene čuvao u zaključanom malom kovčegu na tavanu kuće. Uz reči da treba da veruje u sebe i da je ona jedina koje te rukopise može da uredi onako kako ih je uređivala njegova supruga, sa ljubavlju.

Ona oduševljeno prihvata ovaj izazov i odmah poziva svoju saradnicu iz njene nekadašnje izdavačke kuće da zajedno sa njom uređuje preostale piščeve rukopise. Pepeo od pisca prosipa kraj pepela njegove žene, u dvorištu njihove stare kuće. Njegovu staru kuću, koju je otkupila, zadržava za sebe uz želju da od nje napravi muzej posvećen slavnom piscu i mesto gde će i sama nastaviti sa poslom uređivanja rukopisa.

–

Bojana Smiljanić