Na svetu živi veliki broj raznovrsnih naroda sa svojim interesantnim običajima specifičnim za to područje. U zavisnosti od prostora na kojem žive i njihovih mogućnosti i interesovanja, ti narodi su razvijali privredu po kojoj su danas prepoznatljivi. Svaka zemlja uz to bogata je i prirodnim lepotama i kulturnim bogatstvima kojima privlači turiste.

…

…

Po prirodi sam vrlo radoznala osoba i kolekcionar. Između ostalog volim da sakupljam i stare i retke knjige zanimljivog sadržaja. Među tim knjigama našla se i knjiga „Dečji atlas“ od autora Valeri Le Di, izdata u Parizu 1996. godine, koju je za naše prostore preveo i priredio Vojin V. Ančić 2014. godine. Ta knjiga mi se baš dopala pa sam izdvojila i prekucala neke delove vezane za ovu temu, koje možete pročitati u nastavku teksta.

…

…

Zanimljiva geografija

Severna Evropa

Evropa je, posle Australije, najmanji kontinent, ali je na drugom mestu po naseljenosti (posle Azije). U Severnoj Evropi, što se ide dalje ka severu, sve je više snega. Neki Evropljani se kreću na skijama i klizaljkama. Narodi koji nastanjuju taj deo Evrope imaju svetlu boju kože i vrlo često su plavokosi. Svaka zemlja u Evropi ima svoje običaje, praznike i bogatu kulturu.

Skandinavci (stanovnici Norveške, Švedske, Danske, Finske i Islanda) vole dimljenu ribu i rolovanu haringu. Nemci obožavaju crni hleb i kobasice, a Englezi jedu poridž (zobenu kašu) i puding. Holanđani se slade sirovom ribom i sirom gauda. Kod Belgijanaca su na ceni pomfrit i dagnje.

U Švedskoj je 13. decembar Dan Svete Lucije, praznik svetlosti.

U Holandiji 6. decembra Sveti Nikola donosi poklone poslušnoj deci.

Laponci leti žive pod šatorima.

U Švedskoj i Finskoj ljudi vole saune ( vruća parna kupatila ).

U Holandiji se svi klizaju, i mladi i stari. Kada zahladni, ljudi uživaju na zaleđenim jezerima, ribnjacima i kanalima.

Kada stigne proleće u Rusiji pale lutku koja simboliše zimu. Šah im je omiljena razonoda a imaju i prepoznatljivu folklornu grupu.

Običaj je da se za Uskršnji ponedeljak u Poljskoj odrasli i deca polivaju vodom.

Mali Nemci iz Kelna se šetaju maskirani na karnevalu koji se održava krajem zime.

U Holandiji se svi voze biciklom.

Na velikim holandskim pijacama sir se nosi u „nosiljci“.

Škotska je poznata po zamkovima i gajdašima i po takmičenju u bacanju balvana.

I danas ponegde u Engleskoj raznosači mleka ostavljaju mleko pred vratima.

U Londonu postoje autobusi na sprat, a automobili se kreću levom stranom ulice.

Stanovnici Islanda žive na obali u ljupkim šarenim kućicama.

Irske kuće su prepoznatljive po slamnastim krovovima i kamenim zidovima.

Jedna od znamenitosti Norveške je i stara norveška crkva brvnara.

Finske kuće su napravljene od drveta.

Dača je ruska vikendica.

Rusi nose krznene šubare da bi se zaštitili od hladnoće.

…

Privreda Severne Evrope

Severna Evropa je veoma razvijena. Skandinavske zemlje poseduju velika prirodna bogatstva, npr. drvo i gvožđe. Ubrajaju se među najveće svetske proizvođače celuloze, od koje se pravi hartija. Norveška i Engleska imaju naftu i prirodni gas. Belorusija i Ukrajina su velika poljoprivredna područja. Škotska je poznata po viskiju, Irska po gajenju ovaca, Belgija po čokoladi, a Holandija po lalama i sirevima. Najvažnije evropske luke nalaze se u Belgiji i Holandiji.

Ribolov i gajenje ovaca su važni izvori prihoda na Islandu. Međutim, jaka konkurencija malim porodičnim preduzećima za ribolov jesu brodovi fabrike, na kojima se ulovljena riba prerađuje i zamrzava. Ribolov je veoma važna grana delatnosti u Severnoj Evropi. Skandinavci seku šume, a od drveta grade kuće, prave nameštaj, igračke i proizvode hartiju. U Irskoj se ljudi uglavnom bave poljoprivredom i stočarstvom. Irsko pivo cenjeno je širom Evrope. U Irskoj se gaje i mali konjići – poniji. Losos iz Norveške je veoma cenjena riba. Švedska obiluje rudom gvožđa. U Finskoj je prerada drveta veoma važna delatnost. Šveđani i Finci su najveći proizvođači hartije u Evropi. Rusija je bogata naftom i zemnim gasom, naročito u Sibiru. Tu ima i uglja, prerađuje se drvo, proizvode žitarice i krompir.

U Estoniji proizvodnja gasa i tečnog goriva predstavlja glavni izvor energije. U Letoniji su stočarstvo i ribolov važne delatnosti. U Litvaniji je poljoprivredna proizvodnja usmerena na stočarstvo i svinjogojstvo. U Poljskoj se proizvodi ugalj, bakar, tkanine, čelik i brodovi. Osim toga, gaje se žitarice, krompir i repa. U Nemačkoj su veoma razvijene poljoprivreda i industrija. U Nemačkoj, Švedskoj i Engleskoj razvijena je automobilska industrija. Poljoprivrednici koriste savremene mašine i uređaje. U Severnoj Evropi proizvodi se mnogo mleka i putera. Nemačka i Poljska su poznate po svinjogojstvu. Veoma su razvijene fabrike za preradu metala i izradu elektronike. U mnogim zemljama se struja proizvodi u hidrocentralama. Daleko na severu, na moru su podignute platforme za vađenje nafte. Neke su više od Ajfelove kule. Holanđani su poznati po gajenju cveća. Polja lala privlače pažnju turista.

…

…

Južna Evropa

Evropski folklor je bogat i raznovrstan. Praznične narodne nošnje su raznobojne, ukrašene trakama i čipkom, poput nošnji mladih Bugara. Svake godine deca kite jelku i slave Novu godinu i Božić. Francuska, Švajcarska, Italija, Austrija i Španija poznati su po predivnim planinskim krajevima. U Beču se nalazi poznata škola jahanja, gde jahači na belim lipicanerima izvode veličanstvene figure. Glavni grad Austrije poznat je po Operi i divnim dvorcima. Most na Bosforu u Istanbulu (Turska) povezuje Evropu i Aziju. U Grčkoj se mnoge predstave izvode na ruševinama drevnih pozorišta. Tokom februara širom Evrope održavaju se karnevali. Tada se svi šetaju ulicama maskirani (Karneval u Veneciji). U italijanskom gradu Sijeni u avgustu se održavaju najneobičnije konjičke igre na svetu. Obale Sredozemnog mora privlače mnogobrojne turiste. U Parizu se nalazi Luvr, najpoznatiji svetski muzej. Ispred njega je podignuta staklena piramida. Izgradnja velikog amfiteatra Koloseuma u Rimu završena je 80. godine. Tu je bilo poprište gladijatorskih borbi. Španci rado posećuju koride, borbe sa bikovima. Na Aprilskom festivalu u Španiji običaj je da se deca stavljaju na konje. Mnogobrojni turisti krstare brodovima Rajnom i Dunavom, dvema evropskim rekama koje su povezane kanalom.

…

Privreda Južne Evrope

Južna Evropa je veoma raznolika. Najbogatije zemlje su članice Evropske ekonomske zajednice. Veoma su razvijene industrija i poljoprivreda. Nemačka je jedna od najrazvijenijih industrijskih zemalja. Francuska je poznata po tehnologiji, vazduhoplovnoj i nuklearnoj industriji, po čuvenim modnim dizajnerima, sirevima i vinima. Širom sveta poznati su italijanski automobili, maslinovo ulje i testenine. Nekada poljoprivredne zemlje, Španija i Portugalija se sve više industrijalizuju. Švajcarski satovi i banke čuveni su u svetu.

Pariz je središte svetske mode. Dvorce, stara svedočanstva prošlosti mnogih zemalja, svake godine poseti veliki broj turista. Železnica TŽV u Francuskoj jedna je od najbržih u svetu. Vozovi postižu brzinu veću od 300 km na čas. Izgradnja aviona „erbas“ predstavlja dobar primer evropske saradnje Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Španije i Holandije. Od 1994. godine Velika Britanija i Francuska povezane su tunelom koji prolazi ispod Lamanša. Sedište Evropske unije nalazi se u Briselu. Njen je cilj da ostvari punu ekonomsku integraciju između 28 zemalja članica, kao i da ostvari što viši nivo političke i bezbednosne saradnje između tih zemalja i budućih članica. Šampanjac, bordo, burgundac, božole… Francuska vina poznata su širom sveta. Veoma su cenjena i italijanska vina.

Španija i Portugalija su poznate po jakim vinima, kao što su heres i porto. Grčko vino retsina sazreva u buradi uz drvenu smolu. Španija i Italija su najveći proizvođači vina. Francuski sirevi kamember, rokfor, kantal i drugi veoma su cenjeni u svetu. Grijer je vrsta švajcarskog sira, parmezan italijanskog, a feta grčkog. Nemačka i Francuska su najveći evropski proizvođači mleka. Srbija ima velike prinose žitarica. Železare postoje širom Evrope: u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Poljskoj. Nemačka i Francuska mnogo ulažu u telekomunikacije, elektroniku i naučna istraživanja. U Italiji, Španiji i Nemačkoj postoji mnogo štamparija. Evropska industrija automobila veoma je razvijena i zapošljava veliki broj radnika. Sve ove zemlje proizvode mnogo voća i povrća. Obala Atlantika bogata je ribom. Veliki francuski, španski i engleski tunolovci ribare u vodama Portugalije, Španije i jugozapadne Francuske. Francuzi su izgradili mnoge parobrode. Francuska je evropska država koju posećuje najviše turista. Mnoge turiste privlače i arheološka nalazišta u Grčkoj, italijanski muzeji i španski gradovi.

…

…

Severna Amerika

Nekoliko miliona posetilaca svake godine posećuje Diznilend, jedan od najvećih zabavnih parkova. U vreme prazničnih dana Indijanci oblače tradicionalnu nošnju, kožnu odeću i perjanice i igraju tradicionalne igre. Za rođendan ili za Božić, mali Meksikanci dobijaju pinjatu. To je platneni ili papirni „balon“ zanimljivog oblika pun slatkiša koji deca moraju, vezanih očiju, da isprazne pomoću štapa. Tokom 300 miliona godina, reka Kolorado izdubila je Veliki kanjon, jedan od najlepših predela. Rodeo je popularan u SAD i u Meksiku. U tim predstavama prikazuje se veština dresiranja divljih goveda ili konja. U Americi, koja obiluje šumama, kuće su često izgrađene od drveta. Bašte nisu ograđene. U Jeloustonskom nacionalnom parku postoji više od 10000 izvora tople vode i 300 gejzira, od kojih su neki najviši na svetu. Putovanje vozom između Vankuvera i Montreala traje tri dana. Unutrašnjost biokupole u Montrealu (pokrajina Kvebek) podeljena je na četiri dela sa veštački stvorenim uslovima četiri prirodne sredine američkog kontinenta. Tako se na jednom mestu može videti i tropska šuma i polarni predeo. Tu se istovremeno nalazi i naučni institut za očuvanje i zaštitu prirode.

Nijagarini vodopadi su granica između Amerike i Kanade. Las Vegas je svetska prestonica automata i igara na sreću. Meksiko Siti je jedan od najvećih svetskih gradova. Čikita je poznati grad Maja. U februaru se u Kvebeku održavaju karnevali. Deca se takmiče u pravljenju skulptura od snega i leda. U proleće, Kanađani skupljaju javorov sok. Od njega u drvenim koritima prave slatki sirup. Noć veštica se obeležava 31. oktobra. Tada majke dube bundeve i u njih stavljaju sveće. Deca, prerušena u duhove i veštice idu od vrata do vrata i u šali prete: „Smicalica ili poslastica!“. Za obilazak močvare Everglejd na Floridi (gde ima aligatora) koriste se plitki čamci sa elisom.

…

Privreda Severne Amerike

SAD su velika svetska sila. Kao i u Kanadi, industrijski pogoni (proizvodnja gvožđa, čelika, uglja, mašina, automobila, hemijska i tekstilna industrija) uglavnom su na severu, oko Velikih jezera. U Teksasu postoje ogromni rančevi i nafta, a na Floridi poznati turistički centri. Tu je, zatim, nafta iz Aljaske, pšenica, kukuruz… i čuveni Holivud. Kanađani proizvode naftu, struju, drvo, hartiju, bakar, odeću od krzna, uranijum i veliku količinu žitarica. Avioni „boing“, koji se ubrajaju među najveće na svetu, izrađuju se u Sijetlu, na zapadu SAD. Amerikanci su veliki proizvođači žitarica. Poljoprivrednici imaju velike, savremene, poljoprivredne mašine. U XIX veku na velikim plantažama pamuka radili su robovi, afrički crnci. Danas se pamuk bere pomoću savremenih mašina – jedna zamenjuje 40 ljudi.

Amerikanci proizvode velike količine kukuruza. Od njega se prave kukuruzne pahuljice i kokice. Kauboji jašu konje i čuvaju velika stada stoke. Odbegla grla hvataju lasom, kao u vestern filmovima. Aljaska je jedan od najvećih proizvođača nafte. Za eksploataciju nafte koriste se velike platforme na moru. Nafta se zatim naftovodima otprema prema gradovima. Naftovodi su ogromne cevi koje se protežu kroz čitavu zemlju. Vode krajnjeg severa bogate su ribom. Odatle se snabdevaju velike fabrike za preradu ribe. Vode oko Njufaundlenda obiluju ribom. Najviše se lovi bakalar.

U Kanadi se nalazi jedna od najvećih fabrika aluminijuma. Kanada je jedan od najvećih svetskih proizvođača uranijuma. Kanađani krče šume. Balvani se prevoze rečnim tokovima. Fabrike se nalaze uz same šume i na obalama fjordova. Kanadski ribari suše bakalar pre skladištenja. Amerikanci obožavaju brzu hranu. Pomorandže, grejpfrut i mandarine rastu na Floridi. Ubrano voće se pakuje i konzervira. Šećer je glavno bogatstvo Kube. Tu se gaji i ananas. Na ceni su kubanski duvan i cigare. Američke svemirske letelice lansiraju se iz baze u Kejp Kanaveralu. U Holivudu, prestonici svetske kinematografije, žive najpoznatije svetske filmske zvezde. U Meksiku se nalaze velike zalihe nafte, kao i važna nalazišta zlata i srebra. Veoma su razvijeni poljoprivreda i ribolov. U Kaliforniji se nalaze najpoznatije svetske IT kompanije.

…

…

Južna Amerika

Prvi stanovnici Južne Amerike bili su Indijanci. Njihovi potomci još uvek žive na visoravnima Anda. Neki su se povukli duboko u amazonske prašume. Španci i Portugalci naselili su se u XVI veku.

Jezero Titikaka se nalazi na najvećoj nadmorskoj visini. Obraslo je trskom, od koje Indijanci prave čamce. Iz njih love ribu i ptice močvarice. Nekada su Indijanci jednom godišnje isplovljavali na jezero i bacali u njega zlato kao dar bogovima. Tako je nastala legenda o Eldoradu, o kojoj danas svedoči mali zlatni splav u Muzeju zlata u Bogoti.

Peruanci i Bolivijci izrađuju predivne tkanine. Svake godine Peruanci održavaju proslavu u čast osnivača carstva Inka. Glumac i glumica igraju ulogu vladara Inka. Njih nose na nosiljci ulicama i gradovima. Maču Pikču je jedan od najstarijih gradova Inka. Andi spadaju u mlade planine. To je najduži planinski venac na svetu. Lame su se prilagodile životu na planini. Krzno ih štiti od hladnoće. Od njega Indijanci predu vunu, izrađuju šalove i raznobojne tople ogrtače.

Ostrva Galapagos su ugašeni vulkani koji su izronili iz okeana. Na tom području pod zaštitom države žive iguane, kornjače i ptice. La Paz u Boliviji se nalazi na visini preko 3600 metara. To je prestonica koja se nalazi na najvećoj nadmorskoj visini. U Patagoniji žive krda divljih konja. Anđeoski vodopad je najviši vodopad na svetu. Amazonija je najveća svetska prašuma i područje sa najvećom svetskom bioraznolikošću. Nažalost, nekontrolisana seča uništava staništa mnogih biljaka i životinja. Indijanci iz Amazonije žive plemenskim životom, daleko od civilizacije, u srcu šume, čije tajne dobro poznaju. Leče se lekovitim biljem. Žive od lova i ribolova. Jedu i mrave, iguane i zmije.

Karneval u Riju poznat je širom sveta. Brazilci, odeveni u predivne raznobojne kostime za proslavu Dana berača šećerne trske, igraju u ritmu sambe. Brazil je zemlja fudbala, a utakmice privlače mnogobrojne navijače. Na stadionima se vijore njihove zastave. Polov, vrsta golfa na konjima, omiljen je sport u Argentini. Ipak, najpopularniji sport je fudbal. Asado je argentinski roštilj. Tango je tradicionalni argentinski ples koji se igra u paru na svim proslavama.

…

Privreda Južne Amerike

Brazil, Venecuela i Argentina su najbogatije zemlje Južne Amerike. Brazil izvozi šećer, kakao , kafu, pirinač, kukuruz, voće i povrće. Razvijena je i industrija zahvaljujući rudnicima gvožđa, zlata, boksita, bakra i drugih ruda. Venecuela prvenstveno izvozi naftu. Argentinci su poznati po stočarstvu. Meso se izvozi u mnoge zemlje sveta. U Argentini ima nafte, prirodnog gasa i rude gvožđa. Velika nalazišta rudnog blaga nalaze se i u Čileu.

U Peruu se nalaze terasne solane. Inke i njihovi potomci koriste ih već više od 500 godina. Na visoravnima Anda seljaci žive u okruglim kolibama od opeke i slame osušene na suncu. Pošto su veoma siromašni i nemaju mašine, zemlju obrađuju jednostavnim oruđem. Na planinama Bolivije, gde preovlađuje suša, seljaci uglavnom gaje krompir. Da bi zaštitili polja od grada i nepogoda, seljaci negde u blizini okače lobanju nekadašnjeg stanovnika sela rođenog za vreme velikih suša. Žene sa šeširima na glavi i ogrnute u šarena ponča silaze sa visoravni noseći na leđima proizvode da ih prodaju na pijaci.  Železnica na Andima nalazi se na najvećoj nadmorskoj visini.

Na pampama se napasaju velika stada ovaca, koje se gaje zbog vune. Argentinci gaje i vinovu lozu. Na prostranim poljoprivrednim gazdinstvima gauči na konjima nadgledaju velika krda goveda. Mada mnogi seljaci u Brazilu ručno seku šećernu trsku, sada se koriste i specijalne mašine. Kafa je jedno od najvećih bogatstava Južne Amerike. Najveći proizvođači kafe su Brazil, Kolumbija i Ekvador. Najveća hidroelektrana na svetu nalazi se u Brazilu. Sao Paulo je veliki industrijski centar. U Brazilu se nalazi najveći površinski kop rude gvožđa. Čile je jedan od najvećih proizvođača bakra. U toj zemlji se nalaze i velika nalazišta rude gvožđa i natrijum – nitrata. Atlantska obala Brazila privlači mnoge turiste.

Ostrvo Maražo, koje je veće od Švajcarske i vrlo divlje, stalno je poplavljeno. Poljoprivrednici jašu vodene bivole kako bi prešli močvaru i obišli svoja stada. Amazonska transverzala se proteže kroz čitav Brazil, od istoka do zapada. Da bi se sagradio ovaj put, buldožerima je prokrčena neprohodna džungla. Panamski kanal povezuje Atlantski i Tihi okean. Zahvaljujući njemu brodovi ne moraju da zaobilaze američki kontinent. Panamskim kanalom svakodnevno prođe više od 40 brodova iz raznih zemalja sveta.

…

…

Azija

Azija je najveći i najmnogoljudniji kontinent na svetu. U Kini živi više od milijardu stanovnika. Pravo šarenilo naroda i religija. U Indiji se slavi mnogo praznika. Postoji Dan Meseca, Sunca, žetve, kiše, prvih cvetova, žena. Tada silan svet izlazi na ulice.

Indijski monasi askete ispunjavaju religiozne zavete. U stanju su da godinama, potpuno smireni, sede u istom položaju. Mladi i deca rado posećuju budističke sveštenike koji žive u hramovima. Neki od njih imaju duge narandžaste odore. Hram Borobudur iz IX veka najveći je budistički spomenik u svetu. U svetoj reci Gang održava se ritualno kupanje Indusa. Ispred džamije u Iranu žene nose hidžab.

Popularno prevozno sredstvo u Indiji je rikša. Ovu dvokolicu može da vuče čovek. Ponekad je zakačena za bicikl ili motor. Najpopularnije prevozno sredstvo u Kini je bicikl. Ulice vrve od njih. Svake godine održava se trka brodova zmajeva u čast jednog starog pesnika. Veslači bacaju u vodu pirinač.

U Bangkoku se prodaje i kupuje roba izložena u čamcima. To je prava pijaca na vodi. Deca na selu izvode razne veštine na konjima. Možda će otići u pekinški cirkus. Žene na jugu Kine nose neobične frizure nalik na duge rogove. Japanske porodice vole kupanje u javnim kupatilima ili izvorima tople vode.

Stanovnici Sibira gaje irvase zbog mesa, kože i rogova. Irvasi vuku i zaprege. Svaka porodica ima nekoliko zaprega. Neki narodi u Sibiru žive pod šatorima napravljenim od kože irvasa. Kada je napolju – 40° C, u šatoru je oko 10° C. Stanovnici iračkih močvara žive u sojenicama od pletene trske. Beringov moreuz između Sibira i Aljaske širok je 80 km.

…

Privreda Azije  

Saudijska Arabija i Rusija su najveći proizvođači nafte. Japan je jedna od najbogatijih zemalja u svetu. Kina je poljoprivredna zemlja, mada ima razvijenu hemijsku i tekstilnu industriju. Na jugu su još dve vrlo razvijene zemlje, Indija i Pakistan. Tajland izvozi pirinač, a Vijetnam ugalj. Indonezija obiluje šumama pa izvozi drvo, ali i kaučuk, kafu i duvan. Ovo predivno područje posećuju mnogi turisti.

Proizvodnja svile je veoma važna privredna delatnost u Kini. Uzgajivači svilene bube prodaju čaure iz kojih se dobijaju dragocene svilene niti. Tipična indijska pijaca je mešavina boja, voća, povrća i mirisa začina. Stanovnici južnih obala Indije vešti su ribari. Na obalama Arapskog poluostrva uspevaju pomorandže i urme. Hemijska industrija je takođe razvijena. Indija i Kina su veliki proizvođači pamučnih tkanina. Čaj se gaji u južnoj Indiji i u Šri Lanki. Širom Indonezije skuplja se sok kaučukovog drveta koji se koristi za proizvodnju kaučuka.

U zalivu Along, u Vijetnamu, seljaci sakupljaju ugalj, najveće nacionalno blago. Japanci skupljaju sumporno kamenje na padinama vulkana. Stavljaju marame preko usta da ne bi udisali otrovna isparenja. Zaista težak posao. Stanovnici Malezije love kornjače zbog njihove kože, oklopa i mesa. Stanovnici Nepala gaje jakove. Od mleka prave puter, koji stavljaju u čaj.

Borneo i Sumatra su poznati po šumskim bogatstvima, ali nelegalna seča tropskih stabala ih ozbiljno ugrožava. Japanski seljaci se bave ribolovom u priobalju. Riba čini osnovu njihove ishrane. Ploveći na brodovima za ribolov, Japanci ulove velike količine ribe. Poznati su po proizvodnji automobila, brodova i savremenih elektronskih i audio-vizuelnih uređaja. U Vijetnamu ima malo automobila. Svi se uglavnom voze biciklima. Stanovnici Azije proizvode i hrane se svim sortama pirinča. Ova vrsta uspeva na poplavljenim ravnicama. Seljaci sa Filipina gaje ga na terasastm zaravnima na padinama vulkana. U Sibiru se nalaze bogata nalazišta zlata, uglja i gasa. Stanovnici Sibira love morževe zbog mesa i kljova.

Beduini su pustinjski nomadi. Oni gaje ovce i žive pod šatorima. Siromašni su za razliku od stanovnika Arapskih Emirata, gde se proizvodi nafta. Rusija je najveća zemlja na svetu. Prostire se preko dva kontinenta, Evrope i Azije. Sa velikim zalihama uglja, nafte, prirodnog gasa, gvožđa i ostalih ruda, ubraja se u visoko industrijalizovane zemlje.

…

…

Afrika

Većinu stanovnika Afrike čine crnci, osim na severu Afrike, gde stanovništvo ima svetliju boju kože. Veliki broj Evropljana, naročito Engleza i Holanđana, živi u Južnoj Africi. Mnogo Afrikanaca živi u kolibama. Drugi žive u drvenim kućama, a u gradu u stambenim zgradama. Svako afričko pleme ima svoje običaje, maske i boje kojima se ukrašava.

Ljudi spavaju u drvenim kolibama pokrivenim lišćem. Bave se lovom, beru biljke i skupljaju med. Žene tucaju i mrve seme prosa. Tako se dobija brašno, od koga se pravi hleb. Majke nose dečicu na leđima. Nema kupatila pa se deca kupaju u lavoru. Žene izvlače vodu iz bunara. Oaze su jedina mesta u pustinjama gde ima vode, biljaka i životinja. Tu se ljudi kupaju i peru rublje.

Na severu Afrike kuće su okrečene u belo kako bi se ljudi zaštitili od vrućine. Na ravnim krovovima može noću da se spava. U Maliju su mnoge kuće napravljene od zemlje. Tuarezi provode život pod šatorima. Pustinjom putuju jašući kamile. Gaje koze, a hrane se pogačama i urmama.

U Beninu postoji selo izgrađeno na jezeru. Sve kuće stoje na stubovima u vodi. Stanovnici se kreću isključivo u čamcima. U Keniji živi četrdesetak plemena. Najbrojnije je pleme Masai, koje se bavi stočarstvom. Pripadnici plemena tetoviraju svoja lica. Glavni grad Egipta je Kairo. To je najnaseljeniji grad u Africi. Mnogo Afrički narodi misle da maske imaju magijsku moć. Smatra se da onom ko ih nosi pružaju natprirodne moći. Izrezbarene su u drvetu, a ponekad su ukrašene lišćem i školjkama.

Događaji kao što su rođenje, svadba ili smrt, uvek su praćeni odgovarajućom svetkovinom. Seljaci igraju noću uz ritam bubnjeva tamtam, prizivajući kišu ili terajući zle duhove. Tuarezi često priređuju trke jednogrbih kamila. Neki muškarci stavljaju na lice ratničke boje kako bi uplašili protivnike. Žene boje lice kako bi se svidele budućem mužu. Pleme Zulu je najznačajnija etnička grupa u južnoj Africi. U znak sećanja na pretke, poglavice se svake godine oblače u kožu i igraju, noseći ratničke štitove. Žene iz nekih plemena u Etiopiji rastežu donju usnu okruglom pločicom od gline. U znak gostoprimstva stanovnici severne Afrike spremaju jak i dobro zaslađen čaj od nane. Kuskus, jelo od mesa i povrća, jede se prstima.

Najveće države na severu Afrike su Sudan i Egipat. U njima je razvijena poljoprivreda. U Libiji i Alžiru se nalaze velika nalazišta nafte. Neke zemlje, poput Nigera i Malija, veoma su siromašne i stanovništvo se često suočava sa nestašicom hrane. Voće se gaji duž obala. U Africi se nalaze rudnici dijamanata, zlata i drugih ruda. Masline iz Maroka i Tunisa veoma su ukusne. Plodovi se skupljaju nakon što se otresu s grana.

Ribari žive na obalama okeana i reka. Mauritancima u ribolovu pomažu i delfini. Marokanci obrađuju ovčiju kožu. Prvo je potapaju u rastvor boja. Vešti berači urmi penju se uz stabla pomoću konopca. Urme uspevaju u celoj severnoj Africi. Teške terete žene prenose tako što nose veliku korpu privezanu za čelo. Žene na pijaci kupuju i prodaju povrće, tkanine, posuđe, ribu i sušeno meso. Muškarci i žene skupljaju so koju je nanelo more.

Nomadi kupuju i prodaju stoku na stočnoj pijaci. Za nomade jednogrba kamila vredi koliko i automobil. Njima prenose namirnice, šatore i hranu. Ponekad je uzjašu i umorni vodiči. Velike pokrivene pijace u severnoj Africi nazivaju se „sukovi“. Uvek su pune ljudi i raznovrsne robe. Pamuk se gaji u mnogim zemljama. Prilikom branja treba paziti na trnje.

Stanovnici Južnoafričke Republike gaje nojeve i ovce zbog mesa. Prave i odlično vino. Vanila za sladoled, kakao koji pijemo za doručak, kafa, čaj, verovatno potiču iz neke afričke zemlje. U rudnicima zlata i dijamanata uslovi za rad su veoma teški. Južnoafrička Republika je najveći svetski proizvođač dijamanata.

Najveća industrijska luka na zapadu Afrike je Dakar. To je glavni grad Senegala. Tunis, Marakeš, Kairo i egipatske piramide svakodnevno posećuje mnogo turista. Neki više vole plaže Senegala ili nacionalne parkove s raznovrsnim životinjama.

…

…

Australija

Ovaj najizolovaniji kontinent zapravo obuhvata Australiju, Okeaniju, Novi Zeland i mnogobrojna ostrva u Tihom okeanu, među kojima je i Polinezija, nastanjena potomcima velikih pomoraca. Australiju uglavnom naseljavaju potomci belaca koji su pre dve stotine godina stigli iz Engleske. Biljni i životinjske svet je jedinstven jer se tu sreću vrste koje ne postoje u drugim krajevima sveta, kao što su kenguri ili koale. Mnogi turisti uživaju na plažama diveći se koralima.

Da bi se lakše kretali nepreglednim prostranstvima, Australijanci su „uvezli“ jednogrbe kamile sa kojima priređuju velike trke. Nova Gvineja je jedno od najvećih ostrva na svetu. Stanovnici su uglavnom Papuanci. Oni žive u plemenskim zajednicama, od kojih svaka ima svoj jezik. Postoji 1000 različitih jezika.

Aboridžini, starosedeoci, ponegde još uvek žive u plemenskim zajednicama. Slikaju na kori eukaliptusa. Bave se lovom i skupljanjem bilja. Aboridžini tokom svetkovina boje lice i telo, pevaju i igraju oko totema, stuba izrezbarenog u drvetu.

Prvi pomorci koji su se nastanili u Australiji i na Novom Zelandu stigli su pre 200 godina iz Engleske. Njihovim potomcima je plovidba još uvek u krvi. Zalivi i luke zakrčeni su brodićima i jedrilicama. Devet desetina Australijanaca živi u gradovima na obali okeana.

Seoska deca ne idu u škole jer su one udaljene i po hiljadu kilometara. Nastavu prate preko radija ili televizije. Učenici nose uniforme koledža: sako, šešir ili kapu. Na ostrvima Tihog okeana domoroci dočekuju gosta kiteći ga vencima od raznobojnog cveća.

Tokom jula na Tahitiju se održavaju mnoge svečanosti. Stanovnici Tahitija igraju trbušni ples. To nije nimalo lako. Nose slamnate suknjice i neobične maske. Ukrašene su ogrlicama od cveća. Monolitno uzvišenje usred pustinje je sveta aboridžanska planina. Izložena je dejstvu snažnih vetrova koji su izdubili mnoge pećine.

Ostrva predstavljaju pravi raj za ribolovce, koji koriste uske čamce od izdubljenih stabala. Ronioci uživaju u lepoti korala, među kojima žive ribe i rakovi. Australijanci su izmislili jahanje na talasima (surfovanje). Jedriličarstvo im je omiljeni sport.

Kenguri žive samo u Austaliji. Tasmanijski đavo je srodnik kengura i koale. Koala je zaštitni znak Australije. Hrani se lišćem eukaliptusa. Australija je oivičena velikim koralnim grebenima. Pojedini turisti obilaze Australiju biciklom.

…

…

Privreda Australije

Australijanci i Novozelanđani su poznati stočari. Novozelandska jagnjetina se smatra jednom od najboljih vrsta mesa. Australijanci gaje ovce i stoku na nepreglednim ravnicama. Uzgajaju i šećernu trsku, ananas i vinovu lozu. Međutim, osnovno bogatstvo su im zlato, opal i biserne školjke. Ostrva Polinezije su pravi raj za turiste. Stanovnici ostrva uglavnom žive od ribolova i proizvodnje kokosovog ulja.

Prvi beli stanovnici Australije stigli su iz Engleske u potrazi za zlatom. Australija je jedan od vodećih proizvođača zlata u svetu. Australija obiluje rudnim bogatstvima: ugljem, uranijumom, zlatom, gvožđem, bakrom. Proizvodnja nafte zadovoljava znatan deo potreba ove zemlje. Ljudi iz celog sveta okušali su sreću u rudnicima opala. Zahvaljujući mašinama, rad u rudnicima opala više nije toliko naporan.

U Indijskom okeanu Australijanci gaje biserne školjke, poznate širom sveta. To je pravo bogatstvo. Ronilac oprezno izvlači korpe sa školjkama kako bi iz njih izvukao bisere. Šume su jedno od glavnih bogatstava Nove Gvineje.

Od austalijskih ovaca dobija se veoma kvalitetna vuna. Ona se izvozi širom sveta. Ovce i goveda prevoze se ka gradovima ogromnim kamionima tegljačima sa nekoliko prikolica. Takav „voz“ dostiže dužinu i do 60m. Često prelazi nekoliko stotina kilometara. Stočari vode brigu o svojim stadima. Ponekad ih udružuju i nadziru iz helikoptera.

Papuanci žive u utvrđenim selima. Okrugle ili četvrtaste kuće podignute su na stubovima ili na drveću. Svinje su pripitomljene. Papuanci uglavnom žive od sakupljanja biljaka, lova i ribolova. Veliki deo Nove Gvineje prekriva gusta džungla. Kiše padaju gotovo svakodnevno i prilično je hladno. U nekim oblastima poljoprivrednici se suočavaju sa dugotrajnim sušama. Tropska klima na severoistoku Australije pogodna je za uzgajanje šećerne trske. Nešto južnije gaji se ananas.

Novozelanđani su najveći svetski izvoznici jagnjetine i vune. Gaje i voće: jabuke, kajsije i kivi. Imaju naftu i zemni gas. Osnovna delatnost u Tasmaniji i na jugu Novog Zelanda jeste lov raznih ljuskara i rakova (krabe, jastozi). Osnovno bogatstvo polinežanskih ostrva (Tahitija, Havaja, Bora Bore) jeste njihova lepota koja privlači veliki broj turista.

…

…

Polarni predeli

Severni pol – Arktik

Arktik je prostrano područje koje obuhvata Severni ledeni okean i Grenland, a pruža se prema Aljasci, severu Kanade i Evrope i Sibiru. Tu žive Inuiti (Eskimi) i Laponci, sa medvedima,  losovima, mošusnim govedima, lisicama i drugim životinjama. U blizini pola, noć traje čitavu zimu, a leti sunce uopšte ne zalazi. Biljke niču kada sneg okopni.

Amerikanac Robert Piri je prvi istraživač koji je 1909. godine stigao na Severni pol. Deo Atlantskog okeana je čitave godine prekriven ledenim santama. Santa je deo ledenog pokrivača koji prekriva more. Ispod njega se nalazi mnoštvo riba, koje se mogu loviti harpunom. Grenland je veliko ostrvo u Atlantskom okeanu koje je delimično pokriveno debelim ledenim pokrivačem. Pripada Danskoj.

Lovac preko noći sagradi iglo. Najpre iseče ledene blokove, koje zatim ređa jedan preko drugog. Unutrašnjost igloa je topla i svetla. Nekada su Inuiti živeli u igloima. Danas Inuiti žive u lepim kućama od obojenog drveta. Inuit lovi ribu iz kajaka, drvenog čamca prekrivenog fokinom kožom. Fokine kože se najpre suše, a zatim se od njih prave odeća i razni predmeti. Leti Laponci prate svoja stada irvasa i žive pod šatorima. Šatorsko platno razapinje se preko brezovih motki. Ledolomac krči sebi put lomeći led.

…

…

Južni pol – Antarktik

Ovaj kontinent se nalazi na Južnom polu i ima najhladniju klimu na svetu. Tu živi samo nekoliko vrsta životinja, biljaka gotovo i da nema. Velika hladnoća ( temperatura se spušta i do -80° C) ne sprečava istraživače iz celog sveta da ga posete. Naučnici provode ovde po nekoliko meseci.

Antarktik se nalazi pod debelim ledenim pokrivačem. Norvežanim Roald Amundsen prvi je osvojio Južni pol 1911. godine. Zastavama su označene istraživačke baze. Iz njih se proučava led, vazduh, životinjski svet… Naučnici ispuštaju balon-sondu kako bi ispitali vazduh na različitim visinama. Za kretanje po polarnim oblastima istraživači koriste pseće zaprege.

Priredila Bojana Smiljanić