Pisanje priča rukom ili kucanje na tastaturi – Šta je bolje?

–

Danas kada većina ljudi uglavnom koristi tastaturu za pisanje knjiga, rukopisi su postali prava retkost. A to ih čini još vrednijim. Verujem da se misli bolje iskazuju rukom nego tastaturom. Prema istraživanjima pisanje grafitnom ili hemijskom olovkom poboljšava pamćenje i razmišljanje.

Kada pišemo hemijskom ili grafitnom olovkom, možemo da pišemo na bilo kom mestu. Negde u prirodi, dok se vozimo autobusom ili vozom, dok gledamo tv, pijemo kafu na terasi, ćaskamo sa prijateljima, uživamo u voćnjaku, sedimo u kafiću itd.

Sve ovo delimično možemo i ako koristimo laptop ali bločić za pisanje za početak je laganiji za nošenje od laptopa. Za pisanje teksta na laptopu van kuće, potrebna je i dobra baterija, stočić za laptop ili sto u kafiću, a na to kako čujem ugostitelji više ne gledaju blagonaklono.

Kada pišemo tekst rukom na bločiću, kao ja sada, ne moramo da palimo kompjuter svaki čas da bismo nešto zapisali. Ili da satima sedimo za kompjuterom i da čekamo da nam nešto pametno i interesantno padne na pamet.

Dovoljno je da u ruksaku ponesemo jedan mali notes i hemijsku i da zapišemo svaku misao koja nas zaokupira u nekom trenutku. Lako je tu misao kasnije preškrabati ili izmeniti ili još bolje sačuvati zapisanu za neku drugu priču.

–

–

Prikupljanje priča – Traženje inspiracije u životu, društvu i okruženju

–

Kada sam na fakultetu krenula na časove novinarstva i počela da pišem za časopis našeg fakulteta, prijatelj iz detinjstva se našalio da će od sada morati da paze šta pričaju preda mnom, da ne bih naše razgovore iskoristila za neki tekst u novinama.

Tada smo se skupa tome nasmejali jer bi zaista bilo interesantnih tema za pisanje. Međutim, sakupljanje priča nije samo odlika novinara. Pisci i pesnici takođe traže inspiraciju u svom okruženju.

Momo Kapor je svoju knjigu „Skitam i pričam“, inspirisanu okruženjem i zapažanjima iz života, pisao gde je stigao i na čemu je stigao. Nešto je čak zapisao na salveti u kafani koristeći karmin. I putem ovog „čergarskog“ načina pisanja ostavio nam je jednu od boljih knjiga koje sam do sada pročitala. Laganu za čitanje a istovremeno punu priča za razmišljanje koje neretko čoveku izmame osmeh na lice.

–

–

Prelazak rukopisa u knjigu

Svaki rukopis je priča za sebe. Trenutak kada mi stigne novi rukopis za prekucavanje i uređivanje je uvek poseban. Uvek prvo pročitam prvih nekoliko stranica da se bolje upoznam sa piscem, pričom i novim rukopisom.

Potrebno je malo vremena da se oko navikne na svako slovo pojedinačno i da na ovaj način „dešifruje“ slova u ostatku teksta. Što ponekad bude izazov kao Alenu Tjuringu dešifrovanje Enigme.

Ali nakon tih prvih par stranica rukopise pisaca čitam skoro kao svoj rukopis. Poneka reč uvek zapne i zahteva vreme za prepoznavanje, ali uglavnom kad pročitam ostatak teksta u pasusu ili na stranici, uspem logički da povežem koja reč je u pitanju.

Rečenica po rečenica uvlači me u priču i do kraja rukopisa imam osećaj da poznajem i pisca i njegovo okruženje i sve ljude iz priče. Jer priče iz rukopisa uglavnom su tako dobro ispričane da mogu slikovito da ih zamislim kao da sam bila prisutna i sve to doživela i videla svojim očima.

–

–

–

–

–

–

Priprema rukopisa za štampu

–

Najlepši deo posla sa rukopisima je kada sav rukopis bude prekucan, zatim još jednom pregledan i pročitan od početka do kraja i predat autoru/autorki. Kada rukopis dobije svoj novi oblik i priliku da izađe među svet.

Neki rukopisi nakon štampe ostanu u krugu porodice i prijatelja autora a neki se čitaju na svojim prvim promocijama. Puno mi je srce kada mi stignu prvi utisci pisaca, njihovih porodica i prijatelja ili slike sa promocije knjige.

–

–

–

–

Čuvanje, slanje i deljenje rukopisa

–

Ako i Vi imate neke interesantne priče ili priručnike da podelite sa drugima, zapišite ih, nemojte dopustiti da ih zaborav odnese. U stvari, ne morate ni da ih podelite sa drugima ako to ne želite. Možete da ih sačuvate za svoju dušu i čitate kad želite da se prisetite priča iz vašeg života. Takođe možete svoje priče da sačuvate za bliži krug ljudi, porodicu i prijatelje i podelite ih samo sa njima.

–

–

Blagodeti pisanja

–

Dobra strana pisanja je ta što pisci osete neko rasterećenje nakon pisanja. Ponekad je razlog to što ljudi neretko drže neke misli u sebi jer nemaju kome da ih ispričaju ili ih je strah da podele svoje probleme ili razmišljanja sa drugim ljudima.

A kad sve to stave na papir, kao da se oslobode tereta i počnu da problem o kom su pisali posmatraju drugačije, iz nekih novih uglova, bez velikog naboja emocija. Na ovaj način često se dođe do praktičnog rešenja problema koji je zaokupirao autora / autorku rukopisa.

Takođe, postoji i onaj poznati osećaj kod pisaca i pesnika, nalet kreativnosti i inspiracije kada pisac mora da izbaci iz sebe svoje misli i stavi ih na papir kako bi mirno spavao i normalno funkcionisao kroz dan.

Zato uvek pišite i dišite punim plućima i idite kroz život fokusirani i rasterećeni, jer ste sa parčetom papira podelili sve što je opterećivalo ili zaokupiralo vaše misli.

–

–

Potreban Vam je daktilograf da prekuca ili uredi Vaše rukopise u wordu?

–

Ako odlučite svoje rukopise i priče da sačuvate u formatu knjige i potreban Vam je daktilograf  koji razume pisce i voli da sarađuje sa njima, pošaljite mi poruku na e-mail adresu bojana_kreativnopisanje@yahoo.com.

U poruci mi pošaljite i nekoliko fotografija rukopisa i ostavite broj telefona na koji Vas mogu pozvati da se dogovorimo oko detalja u vezi sa rukopisom. Vaš rukopis nakon toga biće brzo prekucan i spreman za štampu a Vi zadovoljni i srećni. 

–

Bojana Smiljanić