Rođena sam davne 1985. godine u državi koja se u to vreme zvala SFR Jugoslavija i koja je tokom godina još nekoliko puta menjala naziv dok nije postala Republika Srbija. Još kao dete volela sam da listam knjige i časopise a jedna od tih knjiga iz mog detinjstva je bila i promotivna knjiga o Beogradu kao domaćinu Letnjih olimpijskih igara 1992. godine.

Te 1986. godine kada je knjiga izašla iz štampe tata mi je radio u turizmu, pa je tako jedan primerak ove knjige završio i u našoj kući. Vremenom kako sam odrastala saznavala sam više o Zimskoj olimpijadi koja se održala u Sarajevu 1984. godine i o Letnjoj olimpijadi koja se 1992. godine trebala održati u Beogradu, da u finalu nismo izgubili od Pariza i Barselone, koja je na kraju bila domaćin Olimpijskih igara.

–

–

Beograd kao potencijalni domaćin Letnjih olimpijskih igara 1992

Volela bih da mogu da digitalizujem knjigu sa kojom se Beograd predstavio i da je podelim u pdf-u, ali mislim da to nije dozvoljeno zbog autorskih prava, pa ću pokušati ukratko da je prepričam kako bih vam dočarala za nas trenutno taj daleki svet nekadašnje države. Za nekog lepši, mirniji i bolji. Za nekog ne. Mislim na 80-e, ne na 90-e.

–

Knjiga počinje sloganom „Let the games start” (Neka igre počnu) i pozivanjem sportista i gostiju u državu SFR Jugoslaviju i grad Beograd, koji se nalazi na idealnoj poziciji na mapi sveta. Grad do kojeg je lako stići odakle god da krenete. Spominje se da je Beograd jedan od najbezbednijih gradova u svetu. Grad u kojem su svi dobrodošli.

U knjizi su predstavljeni sportski kompleksi gde bi se održavali sportski događaji za vreme Olimpijskih igara, kao i najbolji jugoslovenski sportisti i osvojene medalje sa ranijih takmičenja.

–

Predstavljene su i kulturne manifestacije i kulturni prostori kao deo života u Beogradu. Spomenuto je i da u Beogradu preko 5000 doktora brine o zdravlju građana Beograda, Jugoslavije i svih posetilaca Olimpijade. U knjizi su spomenuta i turistička odmarališta, restorani, tradicionalna hrana, klima i religija svih naroda koji su u to vreme živeli u Jugoslaviji.

Jugoslavija u to vreme nije raspolagala sa mnogo novca koji bi mogla da uloži u organizaciju tako velikih sportskih događaja. Organizatori nisu imali ni neku veliku podršku od strane države, ali su imali veliku volju da realizuju taj projekat, kao da su predosetili da te i takve države uskoro više neće biti.

Napravili su projekat takav da je bilo potrebno minimum ulaganja novca i drugih sredstava, a državi i građanima u slučaju dobijanja Olimpijskih igara vratilo bi se višestruko kroz turizam kao što se vratilo Sarajevu tokom Olimpijade 1984. godine.

Već su bili stvoreni svi potrebni uslovi. 90% sportskih objekata već je bilo izgrađeno i nalazilo se u odličnom stanju. Saobraćajna infrastruktura takođe je bila već izgrađena i spremna za prihvat velikog broja sportista i turista iz celog sveta. Lako se moglo doći do mesta gde je planirano da se održavaju sportski događaji, kao i do Olimpijskog sela (The Olympic Village), što je jedna od najbitnijih stavki za dobijanje Olimpijskih igara.

–

–

U Novinarskom naselju (The Press Village) sve je bilo pripremljeno za doček novinara iz celog sveta koji bi prenosili svoje utiske sa sportskih dešavanja i svoje utiske o Beogradu i Jugoslaviji.

–

–

U promotivnim tekstovima na temu organizacije Olimpijade spominje se i noćni život Beograda u kojem bi posetioci Olimpijskih igara mogli da uživaju nakon sportskih događaja. Međutim, tadašnji noćni život po mnogo čemu se razlikovao od sadašnjeg.

Postojale su stare kafane i restorani u kojima su gosti uživali u prijateljskoj atmosferi, muzici i društvu prijatelja. Prvi kafić u Beogradu „Zlatni papagaj“ otvoren je 1979. godine. I onda je tek počeo užurbano da se razvija noćni život Beograda po kome je danas nadaleko poznat.

Za ovu namenu snimljena su i dva promotivna spota u kojima je Beograd na interesantan način predstavljen kao domaćin Letnje olimpijade 1992. godine. Ostaviću linkove ispod pa možete ove spotove da pogledate na youtube-u.

–

–

–

Na netu postoji virtuelni muzej Olimpijade pa ću ostaviti link i ka njemu ako želite da saznate nešto više o Letnjoj olimpijadi koja se te godine na kraju održala u Barseloni. Tu možete pročitati i kakve su se promene izdešavale u našoj zemlji i svetu pred te Olimpijske igre, kako su naši sportisti nastupali i kakve su rezultate ostvarili na Olimpijskim igrama 1992. godine.

–

Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984

SFR Jugoslavija imala je svojih vrlina i mana. A imala je i svoj trenutak slave kada je 1984. godine bila centar sveta kao domaćin Zimskih olimpijskih igara koje su se te godine održale u Sarajevu od 08.02.1984. do 19.02.1984. godine.

U svetu su vladali politički sukobi velikih sila, pa je prelepo i multikulturalno Sarajevo nekako bilo kao stvoreno za okupljanje svih naroda i narodnosti na sportskim događajima.

Kada su čuli da će Sarajevo biti domaćin Olimpijskih igara, Sarajlije kao i građani cele Jugoslavije to su prihvatili sa oduševljenjem. Javilo se na hiljade volontera koje nije trebalo dugo nagovarati da organizatorima pomognu u organizaciji ovakvog događaja.

Svi su složno radili, ne razmišljajući ko je koje vere ili nacije, kako bi svoj grad i državu predstavili u najboljem svetlu. I uspeli su u tome. Dobili su pohvale sa svih strana za organizaciju Olimpijskih igara. Na Olimpijadi u Sarajevu učestvovalo je 1274 sportista iz 49 zemalja. To su bile prve Olimpijske igre održane u jednoj socijalističkoj državi.

–

Po čemu će građani Sarajeva i Jugoslavije pamtiti Olimpijske igre u Sarajevu?

Pamtiće ih sigurno po maskoti Vučka kome je glas pozajmio jedan od mojih omiljenih pevača – Zdravko Čolić Čola. Pamtiće ih i po iščekivanju snega koji je na kraju pao dan pred Olimpijadu i to u ogromnim količinama, pa su morali na kraju svi skupa da čiste sneg po gradu.

Pamtiće ih i po kafanicama sa nazivima država koje su se nalazile u sastavu Jugoslavije u to vreme i u kojima je bila predstavljena tradicionalna kuhinja svakog naroda.

Vlasnik restorana „Una“ koji je hteo da prevari glumca Kirka Daglasa i njegove prijatelje za stolom, tako što im je naplatio mnogo veći iznos, dodavši još jednu nulu, jedan je od retkih koji ovu Olimpijadu neće pamtiti po lepom. Jer je ovaj njegov sramni postupak strašno naljutio Sarajlije. Već sutradan dobio je privremenu zabranu rada. Kažu da mu ni narednih pet godina niko nije svraćao govoreći „To je onaj što nas je osramotio u vreme Olimpijade“.

Ono po čemu će Sarajlije najviše pamtiti Olimpijadu je atmosfera koja je u to vreme vladala u gradu. Kada je ceo svet došao kod njih. Kažu da je organizovanje Olimpijade u Sarajevu u vreme političkih sukoba vratilo organizaciju Olimpijade u kolosek.

Najviše će je pamtiti i po osvajanju srebrne medalje u veleslalomu. Tada je Slovenac Jure Franko kao predstavnik Jugoslavije osvojio srebrnu medalju na Olimpijadi a u gradu je zasvetlio slogan „Volimo Jureka više od bureka“. S obzirom da su građani Bosne poznati po najboljim pitama i kao ljubitelji istih, jasno je da su Slovenca Jureka u tom trenutku, a verujem i danas, voleli svim srcem.

–

Pesma „Lijepo je bilo u Sarajevu“ – Zimske olimpijske igre 1984

Pesma „Lijepo je bilo u Sarajevu“ snimljena je za predstojeću Olimpijadu. Tekst je napisao Duško Trifunović. Za muziku je bio zadužen Nikica Kalogjera. A pesmu je izveo plesni orkestar i mješoviti zbor RTV Zagreb. Na linku ispod možete da je poslušate i da putem videa osetite delić atmosfere sa Zimske olimpijade koja se 1984. godine održala u Sarajevu.

–

–

Ove godine Sarajevo je proslavilo 40 godina od Olimpijade. U nastavku teksta možete da pogledate i dokumentarac snimljen povodom 40 godina od Olimpijskih igara u Sarajevu.

–

–

–

Simboli Sarajeva iz 80-tih

1. Zimske olimpijske igre 1984
2. Energoinvest Sarajevo
3. Nadrealisti

Zimske olimpijske igre koje su se održale u Sarajevu ostavile su iza sebe veliki trag i lepe uspomene. U to vreme u Sarajevu je postojala firma Energoinvest koja je zapošljavala 50000 radnika a po svojim projektima je bila poznata u celom svetu. Emerik Blum, direktor Energoinvesta, bio je predsednik saveta radnika (brigadira) koji su gradili objekte za Olimpijske igre u Sarajevu.

U Sarajevu se tih godina spontano okupila i grupa mladih stvaralaca sa specifičnim smislom za humor koji su situacije iz stvarnog života u Jugoslaviji pretvarali u skečeve, pokušavajući da ljudima otvore oči, ali bezuspešno. Njihovi skečevi i danas su vrlo popularni iako ni oni više ne igraju za isti tim. I koliko god puta da pogledaš neki skeč, nasmeješ se od srca kao da ga gledaš prvi put. U pitanju su naravno Nadrealisti.

Nije teško pogoditi ni to da je kreativni slogan „Volimo Jureka više od bureka“, koji je nastao u vreme Olimpijskih igara u Sarajevu, potekao iz njihovog podruma. A smislili su i jedan dobar skeč gde im je kao inspiracija poslužila firma Energoinvest i nadolazeće vreme kako u Ex Yu zemljama, tako i u medijima. Vreme koje su odlično predvideli kao i sve ostale događaje u svojim skečevima.

U nastavku možete pogledati kratak film o Emeriku Blumu, osnivaču i direktoru Energoinvesta i skeč Nadrealista inspirisan firmom Energoinvest Sarajevo.

–

–

–

–

–

–

–

–

–

–

–

Bojana Smiljanić