Apatinska filatelija

Od Bojana Smiljanić March 10, 2022 U Turizam, Zanimljivosti

Tokom detinjstva svi smo nešto sakupljali. Neko je sakupljao sličice, neko poštanske markice, neko salvete, neko stare novčanice, neko značke… Većina nas se od kolekcionarstva oprostila još u tom nekom periodu detinjstva ali postoje i oni koji su vremenom postali ozbiljni kolekcionari. Nastavili su da ulažu mnogo vremena, truda i novca kako bi sakupili određenu kolekciju.

Jedan od tih velikih zaljubljenika u kolekcionarstvo je i naš današnji sagovornik, Željko Popović, član upravnog odbora Saveza filatelista Srbije i organizator mnogobrojnih filatelističkih izložbi. Pre nego što nam Željko ispriča priču o sebi i o svojoj posvećenosti filateliji, upoznajmo se prvo sa pojmom, istorijom, počecima i zanimljivostima vezanim za filateliju.

Filatelija je sakupljanje poštanskih markica, starih pisama i razglednica. Zaljubljenici u ovaj hobi nazivaju se filatelisti. Tek kad se malo bolje upoznamo sa filatelijom shvatimo vrednost filatelije za istoriju, kulturu i turizam jedne zemlje.

Prva poštanska marka uvedena je 6. maja 1840. godine u Velikoj Britaniji. Na njoj je bio prikazan lik kraljice Viktorije. Ova poštanska marka poznata je i pod imenom „Crni peni“ zbog toga što je bila crne boje a vredela je jedan peni.

Interesantan je i razlog uvođenja prvih poštanskih markica. U početku troškove slanja pisma nisu plaćali pošiljaoci, nego oni kojima je to pismo bilo namenjeno. Ponekad su ta pisma sadržala samo tri, četiri reči pa su primaoci pisma odbijali da daju novac za tako kratku poruku. Iz tog razloga uvedena je poštanska markica simbolične cene od 1 peni koju su od tog trenutka plaćali pošiljaoci pisma prilikom slanja.

Prva poštanska marka u Srbiji odštampana je u Beogradu 1866. godine i nazvana je „Grbuša“ zbog grba Kneževine Srbije koji se na njoj nalazio.

Počeci filatelije vezuju se za 1850. godinu i za krug francuskih sakupljača poštanskih maraka a prvi klubovi (udruženja filatelista) nastali su oko 1856. godine na teritoriji SAD-a.

Tek od 1861. godine u prodaji se pojavljuju prvi albumi, priručnici, kao i pribor za filateliju. Danas je na temu filatelije izdato više od 100 000 knjiga. Broj zaljubljenika u ovaj hobi je preko milion, a širom sveta postoji na hiljade klubova koji okupljaju ljubitelje poštanskih markica.

2009. godine filatelisti Srbije proslavili su značajan jubilej – 90 godina od osnivanja Srpskog filatelističkog kluba, najstarijeg filatelističkog društva na Balkanu.

Na fotografijama poštanskih markica nalaze se istorijske ličnosti, kulturne znamenitosti, prirodna bogatstva jedne zemlje, kao i važni događaji. Sakupljanjem markica ili posećivanjem izložbi koje organizuju udruženjenja filatelista, možemo da naučimo dosta o istoriji i kulturi nekog grada ili države.

Poštanske markice mogu da se kupe u pošti prilikom izlaženja a mogu i da se sakupljaju odlepljivanjem sa poslatih pisama, razglednica ili pošiljki. Markice mogu da se razmenjuju ili kupuju i tokom susreta kolekcionara ili putem interneta.

Najskuplje marke koje su prodate u Srbiji su marke koje pripadaju Kneževini/Kraljevini Srbiji: Novinska marka Grbuša iz 1866. – prva štampa, kataloški broj 1 i novinska marka Knez Mihailo, 1 par, iz 1868. godine – tzv. treće štampanje u maslinastoj boji.

Postoje i marke sa greškom. One su posebna oblast sakupljanja i interesovanja kolekcionara.

Marka koja je jedinstvena i samim tim neprocenjiva za Srbiju je tzv. marka „Milanče” iz 1872. godine u tzv. tete-beche formi, iz čuvene Ferarijeve zbirke. U pitanju je jedini poznati primerak. Poslednji put prodata je na aukciji za 70.000 švajcarskih franaka.

…

Filatelija u Apatinu počinje da se razvija početkom XX veka. Prvi filatelistički časopis na Balkanu „Balkan Phila“ počeo je da izlazi u Apatinu 1924. godine. Kolekcionar i filatelista dr Anton Jerger, čija je filatelistička kolekcija po obimu i značaju svojevremno bila na drugom mestu posle kolekcije britanske krune, poreklom je iz Apatina.

Na ovim temeljima, 23. decembra 1945. godine osnovan je Klub filatelista Apatin. U osnivačkom odboru a kasnije i u klubu, bilo je i žena, prvo u okviru Saveza filatelista Srbije, potom Jugoslavije (FNRJ). Udruženje filatelista Apatin je naslednik Kluba filatelista Apatin.

…

Sa napretkom tehnologije i interneta omogućeno nam je da u lepotama filatelije uživamo i putem online izložbe. Jedna od takvih izložbi održala se i u Apatinu u periodu od 15 – 30 decembra. Na online izložbi „Apatin 2021“ koju je Udruženje filatelista Apatin organizovalo povodom 75 godina rada, učestvovalo je 66 učesnika sa 94 kolekcije iz Srbije, Italije, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Albanije i Portugalije. Izložba nije bila takmičarskog karaktera već je organizovana radi promocije filatelije kao hobija. Nešto više na ovu temu ispričaće nam naš današnji sagovornik i jedan od organizatora izložbe, Željko Popović.

–

Zadovoljan sam brojem izlagača i brojem kolekcija koje su prikazane. Na ovoj izložbi prikazane su i jako vredne kolekcije nagrađivane na drugim izložbama koje su se ranije održale kod nas u Srbiji i u svetu. Nama je ukazana velika čast time što su spomenuti izlagači svoje kolekcije poslali i na našu online izložbu.

Izložba sa ovoliko mnogo izlagača zahtevala bi veliki prostor. Da se ova izložba održala u nekom prostoru, bilo bi potrebno 250 vitrina. Na online izložbi svaka vitrina ima (nosi) 16 listova A4. Online međunarodna izložba „Apatin 2021“ prošle godine bila je najveća filatelistička izložba u Srbiji i regionu.

Što se tiče susreta kolekcionara, do sada ih je u Apatinu bilo šesnaest. Susret kolekcionara i filatelistička izložba uvek budu u programu Apatinskih ribarskih večeri koje se održavaju svake godine u julu mesecu. Nadam se da ćemo i ove godine nastaviti sa susretima kolekcionara, kao i sa redovnim izložbama.

…

Tokom života uspešno ste organizovali veliki broj izložbi i susreta kolekcionara. Ovih dana prvi put ste se oprobali i u organizaciji online izložbe međunarodnog karaktera. Ispričajte nam malo o tome kako ste došli na tu ideju i kako je sve to počelo…

–

Pre onlajn izložbe organizovao sam osam filatelističkih izložbi na kojima su učestvovali i izlagali i filatelisti iz drugih država. Imali smo tu čast da proslavljeni režiser Jovan Ristić – Rico i jedan od najvećih i najboljih filatelista sa ovih prostora, odabere Apatin za prvo javno pokazivanje njegove kolekcije personalizovanih poštanskih maraka Srbije. Na toj izložbi našle su se i tri personalizovane poštanske marke koje je izdao Apatin.

Na ideju o izložbama došao sam jer sam želeo da malo pokrenem Udruženje apatinskih filatelista, kao i Apatin koji je u to vreme imao veliki broj kolekcionara koji su sakupljali poštanske marke, novac, romane, ploče, značke, slike… Kako sam ja ljubitelj filatelije, dao sam sebi zadatak da organizujem izložbu.

Prva filatelistička izložba organizovana je uz pomoć Srbijamarke i njihovih vitrina. U godinama koje su usledile nakon te prve izložbe, kupovali smo i pravili naše vitrine. Tako da danas brojimo 36 vitrina, što je za naš gradić trenutno dovoljno. Uvek smo imali veliku pomoć opštine Apatin, posebno finansijsku.

Za izložbe koje smo organizovali čulo se i van granica Srbije. O njima se pisalo u stručnim filatelističkim časopisima u Srbiji, Hrvatskoj i Republici Srpskoj. Međunarodnu online izložbu „Apatin 2021“, pored domaćih medija, ispratili su i novinari jednog italijanskog filatelističkog časopisa.

Italijanski novinari pisali su o Apatinu, filateliji i o molbi predsednika Italijanske federacije filatelističkih društava. Bruno Crevato – Selvaggi, predsednik Italijanske federacije filatelističkih društava, zamolio je italijanske filateliste da podrže izložbu „Apatin 2021“ i da u što većem broju izlažu ovde.

Ove godine nastavljamo saradnju sa njima. Postoji velika mogućnost da naša izložba bude u programu (kalendaru) italijanskih izložbi. U planu je da se naredna međunarodna online izložba održi u periodu od 15.12.2022. do 15.01.2023. Nadam se da će ove godine biti više izlagača iz drugih zemalja Evrope.

…

Vašim sugrađanima, kao i ljubiteljima filatelije, poznata je Vaša posvećenost filateliji. Trudite se svakodnevno da kod ljudi iz svog okruženja probudite ljubav i zainteresovanost prema kolekcionarstvu, istoriji i poštanskim markicama. Šta je Vas najviše privuklo filateliji?

–

Lepota onog malog papirića, njegova privlačnost. Kada sam počeo da se bavim filatelijom, učio sam sa slika i želeo sam da iz knjiga saznam što više o toj sličici koja se nalazila na poštanskoj marki.

…

Već dugi niz godina bavite se filatelijom. Koju kolekciju ili poštansku markicu biste izdvojili kao najvredniju a koju kao Vama lično najznačajniju i zbog čega? Na koji način se procenjuje vrednost kolekcije ili poštanske marke?

–

Ja ne sakupljam klasične poštanske marke, tako da nemam ,,vredne,, marke u svojim zbirkama. Neko sakuplja tradicionalnu filateliju, neko poštansku istoriju, predfilateliju, modernu filateliju…

Ja sakupljam maksimum karte. Maksimum karta je marka zalepljena na razglednici i žigosana sa žigom. Razglednica mora da ima sliku minimum 80 % kao na marki i datum na žigu da bude datum izdavanja marke.

Filatelističku vrednost maraka određuje stepen retkosti, potražnje i kvaliteta marke. Marka mora biti bez oštećenja, dobro centrirana, tj podjednakih ivica, ako je nežigosana. Ne sme imati oštećeno lepilo (gumu). Ako je žigosana, žig ne bi trebalo da pokriva njen estetski utisak.

…

Putem poštanskih markica, starih slika i razglednica možemo da upoznamo duh jednog grada ili države. Možemo da se upoznamo sa načinom života ljudi koji su tu nekada živeli i sa prostorima u kojima su boravili. Kada se uporede neke stare fotografije, razglednice ili poštanske markice sa današnjim vremenom, vidimo da se mnogo toga izmenilo. Koliko je uspomena sačuvano putem poštanskih markica i razglednica?

–

Na razglednicama je istorija nekog grada. Putovanje kroz vreme. Da li vreme od sto i nešto godina ili 10, 20, 30 ili 40 godina. Vraćanje vremena u mladost ili u detinjstvo. Svaka razglednica vraća sećanje na nešto. Nečega što se nalazi na razglednicama više nema, pa nas to podseti, a nešto je još uvek tu ali i tad navru neka sećanja.

Kad se marka pogleda, ona nas vrati u neku istoriju, neki događaj, podseti nas na neku istorijsku ličnost. Ta mala sličica nas vrati u prošlost i počnemo razmišljati o tom vremenu. Jako lep hobi koji preporučujem svakome. Možda se nekom i ,,posreći,, pa nadje neku vrednu marku, pa pomoću nje dođe do nekih novčanih sredstava ili se počne baviti trgovinom itd.

…

Rođeni ste u gradu koji ima bogatu istoriju, kulturu i prirodne lepote. Toliko je toga što bi se moglo istaći putem poštanskih markica ili razglednica. Pošta Srbije nedavno je izdala marke „Evropa – nacionalne ptice“. Na tim poštanskim markicama našle su se ptice puzgavac i žuta čaplja. Žuta čaplja je gnezdarica Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“ koji delom pripada i Vašem (našem :)) rodnom gradu Apatinu. Recite nam nešto više o tome…

–

Svake druge godine Srbija marka izdaje seriju poštanskih markica o pticama. Te godine na redu je bila serija maraka „Evropa – nacionalne ptice“. U pitanju je serija maraka koju izdaju sve pošte Evrope.

Kada sam pročitao u programu izdanja maraka koje će poštanske marke izaći te godine, razgovarao sam sa gospodinom Jovanom Lakatošom, ornitologom i fotografom prirode, našim sugrađaninom i filatelistom. Zamolio sam ga da napiše tekst o žutoj čaplji, stanarici Gornjeg Podunavlja. Njegov tekst sam poslao Srbijamarki sa molbom i objašnjenjem. Uslišili su moju molbu i na poštanskoj marki se našla žuta čaplja. Ova poštanska marka bila je predstavnik naše zemlje u izboru najlepše marke Evrope.

Danas se tokom slanja pisama i pošiljki koriste i personalizovane poštanske marke. Naša opština, kao i neki apatinski sportski klubovi, izdali su svoje personalizovane poštanske marke. Pokušavamo da pratimo ,,trendove,, u filateliji u Evropi i svetu. Tako da možemo biti ponosni na Apatin što je u samom vrhu filatelije u Srbiji.

…

U Evropi i svetu postoji veliki broj udruženja koja okupljaju ljubitelje filatelije. Koliko su ta udruženja međusobno povezana? Da li pored organizovanih susreta kolekcionara i izložbi, postoje i drugi načini putem kojih sa filatelistima iz drugih zemalja razmenjujete vaša znanja, iskustva i poštanske markice?

–

Sad kad postoji internet, saradnja se lakše uspostavlja. Ranije su kolege išle po sajmovima koji su se održavali u inostranstvu i tako su upoznavali filateliste iz drugih zemalja. Sad to ide mnogo brže.

Savez i udruženja filatelista o održavanju izložbi u inostranstvu obaveste se pozivom ili mailom. Izlaganja u inostranstvu su jako skupa za naše uslove.

Kreću se od 30, 50, pa i do 100 evra po vitrini a uslov je da imaš minimum pet vitrina. Govorim o evropskim i svetskim takmičenjima. Što se tiče državnih takmičenja cene se kreću od 10 do 30 evra, zavisno od države do države.

Većina izložbi u inostranstvu su samo za izlagače iz te zemlje. Ili izlagače koje pozove to društvo ili federacija. Izlaganje se plaća. Tad dolazi do jos jednog velikog problema… Kako poslati izložak ili kolekciju u tu državu? Pogotovo kad je reč o državama EU.

Ako naš savez učestvuje onda je lakše. Predstavnik saveza nosi i vraća kolekcije. Olakšano je kad su onlajn izložbe. Ili kad nosioci izložbe dozvole da pošaljete i kopiju vašeg izloška. Saradnje između klubova nema ali postoji saradnja između pojedinaca koji su ljubitelji filatelije. Ta saradnja uglavnom se svodi na dogovore oko izlaganja.

Moja saradnja sa italijanskim filatelistima počela je kada sam se učlanio u Italijansko udruženje maksimafilije (Associazione Italiana di Maximafilia – AIM) i stupio u kontakt sa predsednikom udruženja, gospodinom D’Agata Rosariom, koji radi na promociji filatelije i pomaže drugim filatelistima.

…

Filatelisti često zbog svog hobija nailaze na nerazumevanje porodice ili okoline. Neki ljudi smatraju da je kolekcionarstvo rezervisano samo za mlađe uzraste. Kakva su Vaša iskustva?

–

Kao mlad se kreće, zavoli se. Ali ozbiljno bavljenje filatelijom ide s godinama i iskustvom. Nikada nije rano a ni kasno postati filatelista. To važi i za muškarce i za žene podjednako.

Većina ljudi je bila sakupljač ( kolekcionar ) dok su bili mladi. Mnogi pomisle da je to i dalje takvo sakupljanje, poput skidanja marke sa koverata i slaganja u albume ili neki sličan hobi u kojem uživamo u mladosti.

Kada pogledaju izložbu, onda počinju drugačije da razmišljaju. Na jednoj izložbi u Apatinu na mom izlošku bile su slike srpskih vojvoda u uniformama. Jedan gospodin je dobrih sedam minuta gledao i čitao tekst, uz komentar da prvi put vidi vojvode na fotografijama i kako su izgledali. Izložba je bila poučna.

…

Hvala Vam na razgovoru i što ste nam približili filateliju… Za kraj recite nam još koju reč o sebi i o Vašoj ulozi u Savezu filatelista Srbije…

–

Ja sam član upravnog odbora Saveza filatelista Srbije. To mi je velika čast i obaveza. Upravni odbor Saveza filatelista Srbije ima pet članova ( predsednik plus četiri člana). Velika mi je čast što sam izabran da budem član upravnog odbora Saveza filatelista Srbije jer prvi put se dešava da neko iz ovog dela Vojvodine bude član upravnog odbora saveza.

Bojana Smiljanić

…

U nastavku teksta možete pogledati online filatelističku izložbu “Apatin 2021” koja se održala u periodu od 15 – 30 decembra 2021. godine u organizaciji Udruženja filatelista Apatin.

http://udruzenjefilatelistaapatin.org.rs/elementor-226/

…
…