Početkom godine, tokom februara, imali smo priliku da pogledamo mnogo emisija, filmova i dokumentaraca na temu Holokausta, emitovanih povodom osamdesetogodišnjice od oslobođenja najozlogašenijeg logora Aušvica. U septembru prošle godine u izdanju Lagune izašao je i roman „Kći Rajha“ na temu Trećeg rajha i porasta nacizma u Nemačkoj.
Zanimljivo je da je autorka Luiza Fajn roman Kći Rajha napisala inspirisana porodičnom istorijom, intervjuima koje je vodila sa preživelim Jevrejima i sačuvanim dokumentima iz tog perioda.
Iako je radnja romana izmišljena, priča je rezultat dugogodišnjeg istraživanja autorke na temu Trećeg rajha i istinitih prikupljenih događaja koje je autorka povezala u jednu priču. Radnja je smeštena u grad Lajpcig u kojem je živela i njena šira familija dok je bujao nacizam.
–
Radnja romana Kći Rajha
–
Priča počinje kraj jezera u kojem se kupaju deca iz komšiluka. Devojčica Heti, mlada Nemica, u jednom trenutku počinje da se davi i život joj spašava najbolji prijatelj njenog brata Karla, mladi Jevrejin po imenu Valter.
Majka od devojčice neizmerno je zahvalna ovom jevrejskom dečaku što je spasao život njenom detetu. To će kasnije u vreme bujanja nacizma i antisemitizma biti razlog što će Hetina majka blagonaklono gledati na druženje njenog sina sa ovim mladim Jevrejinom. Iako će i sama potpasti pod uticaj nacizma.
Nesreća na jezeru dogodila se par dana pred Hetin rođendan pa je njen brat Karl odlučio da joj te večeri preda rođendanski poklon ranije. Autorka je možda na ovaj način želela da naglasi da je mlada Nemica Heti preživela zahvaljujući mladom Jevrejinu i da slobodno taj dan može da slavi kao drugi rođendan.
Pošto je Heti devojka bujne mašte, Karl svojoj sestri za rođendan poklanja prazan dnevnik u koji može da zapisuje svoja razmišljanja. Nažalost, umesto maštovitih priča ovaj dnevnik prikazuje postepan razvoj Trećeg rajha kroz priče iz života stanovnika jednog nemačkog grada Lajpciga. I roman Kći rajha napisan je kao dnevnik od 450 stranica. Svako novo poglavlje počinje sa datumom i godinom.
–
Kako se odvijaju događaji u Rajhu?
–
Hetin otac koji radi kao novinar u lokalnom dnevnom listu iznenada napreduje na mesto urednika tog lista. Nakon čega se cela porodica seli u bolji kraj. Pored toga što je postao urednik, Hetin otac je i visoko pozicioniran u SS jedinici. Hetina majka je domaćica koja se bavi organizacijom događaja za Nemce koji podržavaju Treći rajh.
Heti opaža da iako sad imaju kućne pomoćnice i njena majka nema mnogo posla oko kuće, ređe se posvećuje deci nego ranije kada su živeli u starom stanu i kada je sav posao oko kuće bio na njoj. Sada se samo trudi da se uklopi u novo društvo i da napreduje na društvenoj lestvici. Za porodicu više nema toliko vremena. Brigu o deci je prepustila kućnoj pomoćnici Berti.
Nakon poslovnog napretka oca, Heti i Karl kreću u novu modernu školu (Gimnazijum) u koju su išla nemačka deca koja su izdvojena od ostalih i deca koja su ostvarivala bolje rezultate u školi. Heti u školi upoznaje jevrejsku devojčicu po imenu Freda, sa kojom se odmah sprijateljila. Divila se njenoj kovrdžavoj kosi, crtama lica, znanju i pameti. U istu školu idu i Hetin brat Karl i njegov najbolji prijatelj Valter Keler, mladi Jevrejin koji je spasao život Heti na jezeru u vreme dok je sa porodicom živela u starom kraju.
U školskim učionicama ove škole stoji slika Adolfa Hitlera, nemačkog kancelara u usponu. Iz školskog programa polako se izbacuju knjige koje su pisali Jevreji poput knjige Metamorfoza (Preobražaj) od jevrejskog pisca Franca Kafke a program se svodi na izučavanje nemačkih pisaca i na veličanje Nemaca uz obavezno obezvređivanje Jevreja i citiranje pasusa iz knjige „Mejn Kampf“ (Moja borba).
Pre početka nastave učenici ove škole pevaju himnu partije nacista „Zastavu visoko“. Nastavnica, dok sa suzama u očima citira pasuse iz ove knjige, govori đacima da će i oni zavoleti Adolfa poput nje kada pročitaju knjigu i vide koliko se namučio u životu dok nije postao vođa Nemačke.
Zanimljivo je kako devojčica Heti tokom celog romana priča sa Hitlerom i želi da ga zadivi. Gledajući njegovu sliku u učionici, u spavaćoj sobi, dnevnom boravku i na svakom koraku, on joj ulazi u um i sve vreme razgovaraju. U početku priča sa njim sa divljenjem prema njegovoj ličnosti i Rajhu a kasnije kad joj stvari postanu jasnije počinje da priča sa njim sa gnevom u srcu.
Ovaj roman nije samo priča o životu tokom Trećeg rajha, već o razvoju kritičkog mišljenja koje se postepeno budi u Heti kada čuje priču i druge strane, odnosno priču svog prijatelja iz detinjstva, priču mladog Jevrejina Valtera koji ju je par godina ranije spasao. Činjenica da se Heti u međuvremenu i zaljubila u Valtera, dodatno je uticala da i sama počne da preispituje sve ono u šta je verovala i u šta su je svakodnevno ubeđivali.
Heti je u početku zaslepljena Hitlerom i Trećim rajhom. Priključuje se Hitlerovoj omladini i ponaša se u skladu sa tim. Kada su njenu prijateljicu Fredu počeli da omalovažavaju u školi jer je Jevrejka i sama se distancirala od nje i pronašla novu najbolju drugaricu, Nemicu Ernu Beker, koja se isticala među Hitlerovom omladinom. Heti se trudila da Erna ne sazna da je ona do nedavno živela u siromašnom kraju, ni ne sluteći da je Erna već znala sve o njoj i njenoj porodici i da joj se približila zbog njenog oca.
Nedugo potom u toj školi dolazi do otpuštanja nastavnika Jevreja i Nemaca koji su odbijali da iz svog programa izbace knjige koje su napisali Jevreji. Tek onog dana kada novi nastavnik ponizi i izbaci iz škole Fredu i Valtera samo zbog toga što su Jevreji, a Heti vidno uznemirena istrči za njima na dvorište, u njoj počinje da se javlja sumnja prema ideologiji Trećeg rajha. Jasno joj je da Nemci koje poznaje nisu ni lepši, ni pametniji i ni po čemu drugome bolji od njenih prijatelja Jevreja, kako su to neki želeli da prikažu.
U njoj se stvara unutrašnji konflikt kao rezultat onoga u šta veruje i onoga što počinje da viđa oko sebe i čuje od ljudi koji nisu podržavali nacizam. I sa tim unutrašnjim konfliktom se bori kroz veći deo romana.
Heti ispred nove škole svakog dana čeka njen najbolji, tačnije jedini drug iz detinjstva, škole i kraja gde je živela, Tomas. Heti i Tomas su za razliku od Valtera poticali iz siromašnijih porodica. Živeli su u starijoj zgradi koja je zaudarala na mokraću.
Kada se Hetina porodica preselila u novu veliku kuću u bogatom kraju, Tomasova porodica ostala je i dalje da živi tamo jer je njegov otac bio protivnik Rajha i pritajeni komunista kod kojeg su se okupljali i ostali protivnici i borci protiv Rajha. Pa nije napredovao poput Hetinog oca. Heti ne želi da iko sazna odakle poznaje Tomasa, pa se trudi da ga drži na distanci.
Sa svojim do nedavno najboljim prijateljem Tomasom Heti se više ne druži kao ranije. Ne pušta ga u dvorište nove kuće iako je on svaki dan prati do kapije. Međutim, jednom prilikom brani ga od mladih Nemaca, pripadnika Hitlerove omladine, tako što se umeša u tuču dečaka.
Tomas, ljut što ga druga deca maltretiraju, krivi svoje roditelje za to jer mu ne dozvoljavaju da se priključi Hitlerovoj omladini. Govori Heti da je razlog tog maltretiranja to što mu otac podržava komuniste. Heti kad to čuje u njoj se odmah probudi dužnost prema Rajhu i nagovori Tomasa da sve to što je njoj rekao ispriča i njenom ocu.
Tomas tog dana prvi put ulazi u njihovu kuću i izdaje rođenog oca zbog višeg cilja. Oca mu hapse i odvode u zatvor u kom će se njegov život ubrzo okončati. Kad se to desi Heti će kriviti sebe a Tomas će smatrati da je njegov otac to i zaslužio i neće ni žaliti za njim. Iako je izdao oca i priključio se Hitlerovoj omladini, Tomas nikad nije napredovao u životu.
Sve do polaska u rat u kom je mlad izgubio život, radio je prema njegovim rečima danonoćno u prljavoj fabrici, verujući u Treći rajh i mrzeći svoju porodicu. Da je u Tomasu ipak ostala mrva empatije vidimo u delovima knjige kada zatekne Heti i Valtera zajedno ali iako vidno ljut zbog toga jer je zaljubljen u Heti i posvećen ideologiji Rajha, on ipak ne prijavljuje svoje prijatelje iz detinjstva, kao što je svojevremeno izdao svog oca.
A šta se u Rajhu izdešavalo sa Hetinim bratom Karlom i njegovim najboljim prijateljem iz detinjstva Valterom Kelerom? Iako je antisemitizam već uzeo maha u Nemačkoj, Karl i Valter nastavljaju normalno da se druže i dalje, kao da se ništa neobično ne dešava oko njih.
Valter često dolazi kod njih na ručak i ova dva prijatelja iz starog kraja druže se u kućici na drvetu koja se nalazi u dvorištu Karlove i Hetine nove velike kuće, u novom lepom kraju u koji su se doselili nakon iznenadnog poslovnog napretka njihovog oca. U kućici na drvetu pridružuje im se i Keti koja primećuje kako se u njoj bude osećanja prema Valteru.
Kako vreme prolazi Karl i Valter postaju sve udaljeniji. Karl je sve više posvećen aktivnostima u Hitlerovoj omladini i više se druži sa prijateljima Nemcima iz Hitlerove omladine, nego sa svojim starim prijateljem Valterom. Dok se u školskom dvorištu glasno smeju šalama koje razmenjuju, Valter stoji sam po strani.
Iako nijednom rečju ne pokazuje da želi da završi ovo prijateljstvo iz detinjstva, Karl prestaje da se javlja na telefon i laže da nije kod kuće kada ga Valter pozove ili dođe da ga poseti. Sve dok Valteru ne postane i samom jasno šta se dešava i da je prijateljstvu došao kraj. Karl zaveden ideologijom Rajha, kao i ostali koji su podržavali nacizam, krivio je Jevreje za sve probleme u nemačkom društvu i svetu. A kada su mu ukazali i da je njegov najbolji prijatelj Valter Jevrejin, počeo je da krivi i njega.
Kada Heti tokom jedne šetnje sa ljubimcem sretne nekadašnjeg najboljeg prijatelja svoga brata Karla (Valtera) i započne razgovor sa njim, sve u Hetinom životu počinje da se menja. U školi, tokom razgovora sa ocem, majkom i bratom, na televiziji, u novinama, svugde su pričali o zlim Jevrejima koji su krivi za siromaštvo Nemaca, Jevrejima koji žele da unište Nemačku i kuju zaveru protiv celog sveta.
Heti veruje u priču o Rajhu u kom će svi biti srećni. Potpuno nesvesna šta taj njen Rajh radi jevrejskim porodicama, ona čvrsto veruje da Hitler spašava Nemce od zlih Jevreja, tako što prevaspitava Jevreje u nekim ustanovama za prevaspitavanje koje se zovu još i radni logori.
Emotivne veze između Nemaca i Jevreja bile su strogo zabranjene u Rajhu. Posebno ako bi uhvatili Jevrejina sa mladom Nemicom. Tada bi oboje završili na sudu i u logoru zbog kršenja moralnog kodeksa Rajha. Iako su odlučili da se više ne viđaju, nakon tog prvog susreta ipak će se oboje potruditi da se još mnogo puta slučajno sretnu na istom mestu.
Kroz razgovore koje vode na tim tajnim sastancima, Heti ima priliku da čuje i drugu stranu priče. Valter joj govori da čak i ako postoji neka jevrejska zavera u svetu, njegova porodica, šira familija i prijatelji, sigurno ne znaju ništa o tome, nisu deo toga i ne zaslužuju takav tretman od strane Nemaca.
Govori joj i kako su se članovi njegove familije u ratu borili zajedno sa Nemcima na strani Nemačke jer je to njihova zajednička zemlja koju su zajedno čuvali i branili. Nakon završetka Prvog svetskog rata čak su dobili i ordenje za hrabrost od strane Nemačke države. Heti se tu zamisli i priseti se kako je njen otac mnogo puta ponovio kako se on tokom rata borio za Nemačku i isticao u toj borbi, ali eto zaboravili su na njega kad se delilo ordenje.
Autorka romana Kći Rajha ovde se čini mi se malo poslužila i sarkazmom ukazujući na činjenicu i apsurdnu situaciju da pojedini Nemci koji se nisu nešto isticali u odbrani svoje zemlje, u međuvremenu su preko noći napredovali i sada odlučuju o sudbini i proterivanju Jevreja, koji su za razliku od njih toliko voleli Nemačku da su bili spremni i život da daju za nju, zbog čega su i odlikovani ordenjem za hrabrost.
Na jednom od njihovih tajnih sastanaka Valter objašnjava Heti da taj njen Rajh kojem se divi je mnogo drugačiji od onoga kako ga ona doživljava. Upoznaje je sa strahotama koje preživljavaju Jevreji i ukazuje joj na činjenicu da radni logori nisu baš mesta za odmor i prevaspitavanje razgovorom.
Toga i sama postaje svesna nakon što sazna da je otac njenog prijatelja Tomasa izgubio život u zatvoru pod čudnim okolnostima i da nije jedini čija je smrt ostala pod velom sumnje (Tomasovoj porodici su javili da je pao dok je prao prozore u zatvoru). A posebno postaje svesna svega nakon noći u kojoj su pokupljeni i odvedeni u logor svi Jevreji muškarci koji su zatečeni na ulici dok su branili svoje posede zapaljene od strane nacista.
Među Jevrejima odvedenim te noći u logor našao se i Valter. Ucenivši svog oca da će razglasiti svima da je njegova ćerka u vezi sa Jevrejinom i time mu uništiti ugled u društvu i među nacistima, Heti je uspela da oslobodi Valtera nekoliko dana kasnije. Nakon dve nedelje koje je proveo u logoru, Valter je izašao u toliko lošem fizičkom stanju da ga je Heti jedva prepoznala. Tog trenutka je i sama shvatila da je odlazak iz Nemačke jedina šansa da Valter sačuva život.
Uz pomoć Hetinog oca i poznanika koji je Hetinom ocu dugovao uslugu, Valter je uspeo da izađe iz zemlje i ode u London. Kako je on bez razmišljanja kao dečak uskočio u jezero da njoj spasi život, tako je sad ona rizikujući sopstveni život spasila njegov iz nemilosti Trećeg rajha.
–
Zanimljiva poređenja i pasusi iz romana Kći rajha
–
Autorka je na interesantan način pravila poređenja između ljudskih karaktera i njihovih novih uloga u nadolazećem Rajhu.
–
Priča 1 – Otimanje sredstava za informisanje od Jevreja
–
Tokom jedne šetnje novim komšilukom Heti susreće stariji bračni par sa psom. Kako je Heti oduvek želela psa ali roditelji joj nisu dozvoljavali jer nisu imali dovoljno prostora u njihovom starom stanu, Heti ozarenog lica spontano prilazi porodici sa psom i pomazi psa. Vlasnik psa je vodio lep razgovor sa malom Heti, dok je njegova supruga sve vreme ćutala.
Kad je Heti upitala da li može ona ponekad da prošeta njihovog psa do parka, vlasnica psa više nije mogla da se suzdrži i sav svoj bes je istresla na malu Heti, dok ju je suprug smirivao i govorio da je ona samo dete i da ništa nije kriva.
Rekla joj je da ne želi da njen pas provodi vreme ni sa kim iz njene familije. Dodavši da je u kući u kojoj danas živi Heti sa svojom porodicom, ranije živela divna jevrejska porodica i da je Hetin otac smestio starom vlasniku kuće da izgubi i kuću i posao, tako što ga je lažno optužio.
Kada je svoje roditelje i brata upitala o čemu je ta žena govorila, oni su je ubedili da je sve to što su joj rekli laž. I naglasili su joj da su te komšije pripadnici jevrejskog naroda koji želi loše njoj, njenoj porodici i njenoj državi. Nekoliko godina kasnije kada je Heti shvatila kakvo je zlo Rajh, jer je osetila na sopstvenoj koži, upitala je kućnu pomoćnicu Bertu o porodici koja je ranije živela u njihovoj kući. Berta je dobro poznavala i tu porodicu jer je radila kao kućna pomoćnica u toj kući i pre nego što se u nju doselila Hetina porodica.
Berta iako Nemica po poreklu potvrdila joj je da je istina da su u Hetinoj kući ranije živeli divni ljudi Jevreji. Potvrdila joj je celu priču jevrejske porodice iz komšiluka. Ispričala joj je da je vlasnik kuće bio i vlasnik dnevnog lista u kojem je njen otac radio kao novinar. Hetin otac mu je uz pomoć još jednog pripadnika SS jedinice namestio nešto prema lažnoj optužbi i tako su njega poslali u zatvor a nacisti su preuzeli dnevni list koji je vodio, kako bi širili nacističku propagandu.
Hetin otac je, kao zasluženu nagradu za smeštanje optužbe svom šefu i uredniku, dobio mesto urednika u tom listu i veliku kuću u dobrom kraju u kojoj je nekada živeo prethodni vlasnik dnevnog lista sa porodicom.
Jevrejska porodica iz komšiluka nedugo potom je takođe isterana iz svoje kuće i odvedena u logor. Heti je u početku verovala da su se svojevoljno odselili iz Nemačke i ostavili svog psa samog i nezaštićenog u dvorištu kuće. Heti je preuzela brigu o psu a igrom sudbine tokom šetnji sa tim psom polako je otkrivala mračne strane Rajha i kako su nacisti postupali sa Jevrejima.
–
Priča 2 – Otimanje imovine od Jevreja
–
Interesantan je i deo u knjizi kada Valter govori Heti kako bi on želeo da ode odatle sa svojom porodicom ali sad više nema ni priliku. Ranije su Jevreji koji žele otići mogli to da urade uz uslov da prepišu svoja imanja i preduzeća državi Nemačkoj.
Valterova porodica nije želela to da uradi jer su generacije stvarale ta imanja i radile u porodičnoj firmi koja je poslovala u tom gradu i državi duže od jednog veka, baveći se prodajom krzna.
Kasnije više ni tu priliku nisu imali. Nacisti su sva jevrejska preduzeća svesno uništavali kvareći im posao raznim zabranama i privremenim ili trajnim zatvaranjima poslovnih objekata zbog nameštenih problema. Kao da slanje nameštenih inspekcijskih poseta nije bilo dovoljno, nacisti su uporedo davali sugestije nemačkom narodu da ne kupuju ništa od Jevreja.
Kad je zlo već uzelo maha a logori počeli da se pune nepoželjnim narodima u koje su svrstani i Jevreji, da bi sačuvali živu glavu ponuđeno im je da plate određenu svotu novca za izlaz. Visina ove izlaznice procenjivala se na osnovu poslovanja preduzeća pre nego što su nacisti došli na vlast, odnosno vremena kada su njihova preduzeća finansijski bila u mnogo boljem položaju nego tad.
Tako da Jevreji koji su odlučili da ostanu i da se bore na kraju niti su uspeli da sačuvaju svoja imanja i preduzeća, niti su uspeli da odu iz zemlje i da tako bar sačuvaju svoj život.
–
Priča 3 – Knjige
–
Heti se priseća kako je kao dete sa majkom odlazila u posete Valterovoj porodici. Upoređuje svoj stari mali stan sa nekadašnjim stanom u kojem je živeo Valter sa svojom porodicom. Stan Valterove porodice bio je veliki topli stan sa klavirom i sa puno knjiga na policama. Valterova majka bila je lepo doterana i obrazovana žena.
U tom trenutku vraća joj se još jedno sećanje. Njen otac, današnji urednik dnevnog lista u vlasništvu nacista, govori da je čitanje knjiga samo gubljenje vremena.
–
Priča 4 – Moralni kodeks ne važi za sve
–
Zanimljiv je i pasus knjige gde Hetin otac po instrukcijama Gebelsa putem svog dnevnog lista plaši sugrađane vestima kako će završiti oni koji ne poštuju moralni kodeks Rajha a zatim ga ćerka hvata u preljubi i saznaje da uporedo ima još jednu porodicu, ženu i malo dete.
–
Priča 5 – Čistokrvni Nemci
–
Nemci koji podržavaju Rajh forsiraju priču o važnosti čistokrvnosti beba. Tako dolaze na ideju da otvore objekat gde će mlade zdrave nemačke žene biti isključivo rađalice, oplođene od strane Nemaca.
Po rođenju tu decu bi ostavljale toj ustanovi da ih tamo dalje oblikuju prema programu Rajha. Da bude rađalica koja se odriče svoje dece u slavu Rajha sa ponosom pristaje i jedna od Hetinih mlađih kućnih pomoćnica koja je i pre toga uvek težila da dobije mrvu pažnje od bitnih ljudi među nacistima. Čak je i cinkala nacistima ljude iz svog bliskog okruženja. Između ostalih i mladu Heti o kojoj je trebala da se brine.
–
Priča 6 – Ljubav prema Hitleru i Rajhu jača i od ljubavi prema sopstvenoj deci
–
Da je ideologija i korist nekad bitnija i od rođene dece u knjizi se može videti i na primeru Hetinih roditelja. Nakon što izgube sina Karla tokom redovnih vežbi u vojnoj školi, i to nakon što je njihov sin imao nesuglasica sa svojim nadređenim, oni i dalje dok oplakuju sina čvrsto veruju u priču o Rajhu i boljem životu.
Kada saznaju da im je ćerka trudna sa Jevrejinom (Valterom, nekadašnjim najboljim prijateljem njihovog sina i dečakom koji je njihovu ćerku spasao na jezeru kao malu) otac prvo želi da je ubije a zatim biraju blažu opciju – rešiće se samo njenog deteta (svog unučeta) tako što će ga dati nepoznatim ljudima iz jevrejskog sirotišta.
–
Priča 7 – Pravednici među narodima
–
Da je u tom gradu i zemlji bilo i ljudi nemačkog porekla koji nisu podržavali naciste vidimo i kroz priče o Nemcima koji su na sve načine pomagali Jevrejima i borili se protiv Rajha. Istorija ove ljude danas pamti kao PRAVEDNIKE MEĐU NARODIMA.
Jedan od tih ljudi je i Oskar Šindler prema čijem liku je snimljen film „Šindlerova lista“. Ne treba zaboraviti ni katoličkog sveštenika iz Apatina Adama Berenca koji je takođe bio veliki borac protiv nacizma a nije se puno bolje proveo ni sa oslobodiocima od nacizma.
Zanimljivo je i da je Hetina nova najbolja prijateljica iz škole, Erna Beker koja se isticala i u Hitlerovoj omladini, u stvari zajedno sa svojom porodicom sve vreme bila prikriveni borac protiv nacizma. Nažalost, i ova nemačka porodica završila je u logoru. Kada je Heti jedno jutro svratila do njih nije ih zatekla kod kuće a stan je bio u potpunosti ispreturan.
–
Priča 8 – Savršeni Nemac
–
Savršeni Nemac je visok, plav, mišićav. Baš kao i Valter. Kada uprkos zabranama prema kojima Jevreji ne smeju da putuju, koriste javni prevoz, odlaze u park, posećuju manifestacije na sajmu, sede po restoranima i kafićima i sl. (ovo me podsetilo na situaciju sa nevakcinisanima u vreme pandemije), Valter i Heti u jednom trenutku ipak odluče da zajedno posete sva ta mesta, niko neće primetiti da se jedan mladi Jevrejin drznuo da prošeta slobodno gradom u kojem je rođen i odrastao. Jer, fizički je izgledao kao savršeni Nemac iako ideologija Rajha tvrdi da tako nešto nije moguće.
–
Kako se priča iz romana Kći Rajha završava?
–
Nemačka, na čelu sa Adolfom Hitlerom koji se svim srcem i sredstvima borio za mir u svetu, kako je nacistička propaganda ubeđivala nemački narod, ulazi u rat i u isti uvlači i ostatak sveta. Milioni Jevreja, Srba, Roma i drugih nepoželjnih naroda, ali i mnogo njih koji su bili protivnici nacizma iako nisu bili na crnoj listi za odvođenje u logore zbog porekla, stradali su na najstrašniji mogući način.
Valter je uz pomoć izlaznice i boravišne dozvole uspeo da se nastani u Londonu. Tu se oženio sa ćerkom prijatelja njegove porodice, takođe Jevreja, kako bi mogao da dobije boravišnu dozvolu. Iako je na neki način bio primoran na ovaj brak, Valter je kasnije sa svojom suprugom Anom imao skladan brak. Još na početku braka upoznao je Anu sa svojom životnom pričom i svim što je doživeo u Nemačkoj. Heti je ostala u Nemačkoj i priključila se pokretu otpora.
Valter je već bio u braku kada je saznao da Heti nosi njegovo dete. Pomogao joj je da njihovo dete staro samo mesec i po dana preseli u London, uz obećanje da će on i njegova supruga Ana čuvati i odgajiti njihovo dete zajedno sa decom rođaka i prijatelja koje su pomoću londonskih organizacija uspeli da presele iz Lajpciga u London. Nekoliko decenija kasnije, nakon pada Berlinskog zida i odlaska u penziju, Heti koja je sad već bakica odlučuje da kontaktira Valtera i da sazna informacije o svom sinu.
Na pismo joj odgovara Ana, supruga od Valtera. U pismu je obaveštava da je Valter nažalost preminuo nekoliko godina ranije od srčanog udara. Da se borio u ratu protiv nacista a nakon rata je uspešno vodio firmu poput one kakvu je njegova familija posedovala u Nemačkoj pre dolaska nacista na vlast.
Do kraja života pokušavao je da sazna bilo kakve informacije o njoj i da joj pomogne ali to nije bilo moguće zbog „gvozdene zavese“. Heti u pismu saznaje da ima odraslog sina i unučad. U pismu dobija i kartu za London da dođe da upozna svoga sina i njegovu porodicu, što Heti i čini.
Dok čeka u kafiću da Ana i njen i Valterov sin dođu po nju, Heti je iznenađena velikim izborom raznovrsnih poslastica koje se nude u kafiću. Takav izbor nikad nije imala u Nemačkoj pod vlašću SSSR.
U kafić najzad ulazi i Ana, Valterova supruga. Heti i Ana se grle kao najbolje prijateljice zahvalne jedna drugoj za sve što su uradile. Odmah zatim ulazi Hetin i Valterov sin, uspešni advokat i njegovi potomci. Loza je nastavljena zahvaljujući Hetinoj hrabrosti da se odupre nacističkoj ideologiji i propagandi. Zbog toga su joj svi zahvalni i od prvog trenutka se osetila prihvaćeno i voljeno u svojoj novoj porodici koju tek treba da bolje upozna.
Dok je u pismu, koje je poslala Valteru nakon pada Berlinskog zida, pisala o svom životu u Nemačkoj nakon završetka rata, spomenula je da je bilo teško, da su se Nemci, nakon oslobođenja Nemačke od nacista, na sve načine borili da prežive i zarade za koru hleba. Ali vremenom je postalo malo bolje.
Svidelo joj se što su u ovakvom uređenju svi ljudi bili jednaki iako su imali skromne mogućnosti i finansijska sredstva i što je mogla da se školuje i završi fakultet za psihijatra/specijalizacija dečiji psihijatar. Što joj nije bilo dozvoljeno u Nemačkoj za vreme Rajha jer u Rajhu devojke nisu imale pravo na obrazovanje. Njihova uloga u društvu svedena je da budu dobre domaćice, supruge i majke savršenih Nemaca po meri Rajha. A Heti je još kao dete maštala o tome da jednog dana bude doktorica.
U pismu spominje i da se nakon završenog školovanja udala za jednog dobrog čoveka i živela srećno sa njim do kraja njegovog života. Radila je kao psihijatar i lečila traume kod dece iz svog okruženja.
Nakon poraza Rajha Hetin otac je izvršio samoubistvo a majka umrla od tuge. Do kraja života su verovali u ideologiju Rajha. Valterova šira i uža familija je stradala u logoru. Tomas je mlad izgubio život na ratištu dok se borio na strani nacista i u slavu Rajha koji mu je ubio oca i uništio porodicu.
–
Kakvu je ulogu u Rajhu imala nacistička propaganda?
–
Još jedan zanimljiv detalj koji mi je zapao za oko dok sam čitala knjigu je nacistička propaganda prema kojoj su Jevreji bili zli, prljavi i smrdljivi. Zatim pasus gde Heti sreće Jevrejku, Valterovu majku, tokom vladavine nacista. U prvom trenutku je ne prepoznaje. Žena je mršava, zapuštena, neuglednog izgleda. Dok je gleda priseća se nje iz perioda pre nego što je u Nemačkoj zavladalo nacističko ludilo.
Bila je to lepa, ugledna žena, obrazovana, načitana, uvek doterana i mirišljava. Nacisti su pomoću svoje propagande uspeli od uglednih, obrazovanih i dobrostojećih Jevreja da naprave upravo onakve Jevreje kakvima su želeli da ih predstave svojim sugrađanima Nemcima.
Ono što je takođe interesantno je i pasus gde se Heti priseća svoje majke, rođene Francuskinje koja se doselila u Nemačku zbog ljubavi prema njenom ocu. Hetina majka je po ceo dan slušala francuski radio i pevala francuske pesme. Hetin otac je oženio Francuskinju. A dolaskom nacista na vlast pridružuju se uverenju da je Francuska kriva za siromaštvo i raspad nemačkog društva. A da iza svega toga stoje Jevreji.
Autorka je roman Kći Rajha napisala između ostalog i zbog toga da osvesti ljude kakvo zlo može doneti nacizam i da ne dozvole da se tako nešto ikad više razvije i ode do te mere.
Iako se danas svi zgražavaju Hitlera i nacizma, Nemci posebno se srame, ipak obrise takvog ponašanja i dalje možemo videti na svakom koraku, u svakoj zemlji. Samo prikrivene i ne toliko izražene. Verujem da će npr. i ponašanje ljudi u vreme pandemije kovida jednog dana ući u istoriju jer ponašanje i razmišljanje ljudi u to vreme je bilo sve samo ne normalno. Ali to je sad već neka druga tema.
Negde davno sam pročitala da svaki čovek u sebi nosi Hitlera, samo je pitanje prema kome je njegova netrepeljivost okrenuta. Tekst ću završiti jednim citatom iz knjige Kći Rajha koji je izgovorio Hetin otac, urednik nacističkog dnevnog lista:
–
“Nije bitno šta je vest. Bitno je na koji način se ta vest oblikuje i prezentuje.”
–
Bojana Smiljanić