…
…
Uvod u pesmu – Ova šaljiva rima nastala je u trenutku kada smo drugarica i ja stigle kući nakon 11h vožnje. Da nismo pogrešile skretanje u povratku, pa umesto za Osijek skrenule prema Šidu, ta vožnja do Nove Gradiške i nazad trajala bi oko 5h bez čekanja na granici. Ali, pogreši čovek 🙂 Pošto nam nije bilo prvi put da drugarica vozi svog brata i mog druga iz detinjstva na prevoz do Nove Gradiške ( odakle je zajedno sa svojim mladim kolegama iz Hrvatske odlazio put Nemačke ili Slovenije, kao i mnogi drugi mladi ljudi iz Srbije i regiona) smatrale smo da nam navigacija nije potrebna, pa smo umesto nje uključile muziku… Ostatak priče možete saznati kroz šaljivu pesmicu… 🙂
–
–
Jedne noći
negde pred zoru
pođoše one na Frušku Goru
…
Neplanirano, spontano sasvim
zahvaljujući putanjama nejasnim
u povratku iz Gradiške
skrenuše prema granici ka Šidu
ni ne sluteći da na planinu idu
…
Bojanu omađijaše svetla
Slavonskog Broda
Priseti se i onih dana
kada im je
zbog nesavesnih investitora
bila zagađena pijaća voda
…
Dadi su pažnju zaokupili
svetleći znakovi na putu
koji su prikazivali temperaturu
u svakom trenutku
…
Slušale su muziku
Fotografisale pejzaže
Baš ih bilo briga
šta navigacija ima da im kaže
…
Verovale su one
da iz Nove Gradiške
idu u pravcu Osijeka
ali to je bila zabluda veka
Umesto Drave,
nakon mnogo pređenih kilometara,
u Novome Sadu
dočekala ih je Dunav reka
******
Putokaz za Osijek
najednom im se izgubio iz vidika
a njih je polagano
počela da hvata panika
…
Po šumama slavonskim
dugo se vozaše
Gde se tačno nalaze
tek od carinika kasnije doznaše
…
Dobro jutro – obrati im se Dada
Izvinite, mi smo se izgubile
Možete li nam reći
gde se to nalazimo sada?
…
Šid vam je u onom pravcu
ljubazno joj pokazaše
I pasoše bez pečata
zbunjeno im vratiše
******
Od Šida ka Rumi
Dada i Boki dalje se uputiše
Da postoji kraći put do Apatina
one ni ne slutiše
…
Do Novoga Sada
spustiše se niz Frušku Goru
Zbog krivina na nizbrdici
svaka od njih dobi
po jednu novu boru
******
Gradovi i putevi snegom prekriveni
Oko njih sve se beli
„Ma ne možete potrošiti gorivo“
pre nego što u voz uđe
Bruno im veli
…
Kako ste to uspele?
ubrzo im kaže
Zar za vas
zakoni verovatnoće ne važe?
Ma nemoguće,
mene ovde sigurno neko laže
…
Od Nove Gradiške do Ljubljane
pre sam stigao
Što vas još nema kući
frku sam digao
Trebale ste odavno kući stići
a ne celu Slavoniju i Vojvodinu obići
******
Na kraju se dobro završi
i ova avantura
Šala i smeh odzvanjali su svuda
Bilo bi još bolje da je,
kao i prošli put,
sa njima išla i Duda
Verovatno bi ih posavetovala
„Ne, ne vozite tuda“ 🙂
…
Oduševile su ih šume
Slavonije i Fruške Gore
dok su istovremeno posmatrale
svitanje nove zore
Šteta što usput ne svratiše
malo i do Bosne ili na Jadransko more 🙂
…
—
–
–
Bojana Smiljanić 2019
–
–