Na sajtu https://www.ted.com/ ima mnogo interesantnih i inspirativnih govora o raznim društvenim temama i problemima iz celog sveta. Ukoliko vas interesuju takve teme ukucajte u tražilicu sajta ključnu reč (npr. kreativnost) i ponudiće vam sve govore koji sadrže napisanu ključnu reč.

Danas sam slučajno naletela na belešku koju sam napravila još pre nekoliko godina, pa rekoh sebi zašto ne bih ove inspirativne i zanimljive misli podelila i sa čitaocima bloga Radoznali & Kreativni.

–

1 – Čudno ili samo drugačije?

–

„Ponekad moramo da odemo na drugi kraj sveta da osvestimo pretpostavke za koje nismo ni znali da ih imamo i da shvatimo da ono što je suprotno može takođe biti tačno. Kakve god genijalne ideje da imamo ili čujemo, suprotno od toga može biti takođe tačno.“

Autor: Derek Sivers

–

2 – Šta sve možemo da naučimo iz straha?

–

„Književnik Vladimir Nabokov kaže da najbolji čitalac ima kombinaciju dva različita temperamenta, umetnički i naučni. Dobar čitalac ima strast jednog umetnika, spremnost da se unese u priču.

Čitaoci bi trebalo da imaju i bistrinu rasuđivanja jednog naučnika, koja ublažava i komplikuje intuitivnu reakciju čitaoca na priču. Možda, ako bismo svi pokušali da čitamo svoje strahove, ređe bi nas pokolebali najstrašniji od njih.

Možda bismo onda provodili manje vremena u strahu od serijskih ubica i avionskih nesreća, a više brinuli o suptilnijim i sporijim katastrofama koje susrećemo: nečujnom nagomilavanju naslaga u arterijama, sporim promenama naše klime..“

Autorka: Karen Tompson Voker

–

3 – Šta se dogodi kada je glavni cilj medija profit?

–

„Reditelji, novinari, pa čak i blogeri, moraju se suočiti sa društvenim očekivanjima koja dolaze sa kombinacijom moći koju ima njihov medij i njihovim izoštrenim profesionalnim umećem.

Očigledno, ovo nije obavezna dužnost, ali za talentovanog reditelja i odgovornog novinara, ili blogera, čini mi se da je neophodna. Moramo uvek imati na umu da je naša ideja o ličnoj slobodi i njenom pratiocu, umetničkoj slobodi, još uvek prilično nova u istoriji ideja zapadne kulture, i iz tog razloga je često potcenjena i brzo može biti narušena.

To je privilegija koja se lako gubi, a jednom izgubljena, jednom predana, može se pokazati kao nešto što se jako teško dobije nazad. U prvoj liniji odbrane moraju biti sopstveni standardi. Ne oni standardi koji su nam propisani od strane cenzora ili zakonodavstva već naši sopstveni standardi i integritet.

Integritet sa kojim se suočavamo sa onima sa kojima radimo i standardi kojima funkcionišemo unutar društva. I ovi naši standardi treba da budu jedno sa održivim društvenim poretkom. Oni su deo kolektivne odgovornosti, odgovornosti umetnika i novinara da se nose sa svetom onakvim kakav on zaista jeste.

Ovo mora ići zajedno sa odgovornošću onih koji vode društvo. I oni bi trebali da se isto tako suoče sa tim svetom ne padajući u iskušenje da se koriste razlozima njegove bolesti. Ipak, kao što je i postalo jasno u poslednjih par godina, takva odgovornost je u velikoj meri napuštena od strane ogromnog broja medija.

Sigurno je moguće izbalansirati slobodu govora sa širim moralnim i društvenim vrednostima. Uopšteno, dužna pažnja nastaje kada pojedinac ili grupa ljudi započne aktivnost za koju postoji mogućnost da može da naudi drugima, bilo fizički, mentalno ili ekonomski.

Odsustvo dužne pažnje u mnogim profesijama može prelako dovesti do optužbi za nehat, a kada je to slučaj, možemo li zaista živeti sa mišlju da smo nehajni prema zdravlju sopstvenog društva i vrednostima koje ga suštinski održavaju?

Demokratija, sa dobrim vođstvom i dobrom informisanošću, može da postigne velike stvari, ali postoji jedan preduslov… moramo da verujemo da oni koji donose odluke to rade ne u svom najboljem interesu, već u interesu celog naroda.

Potrebne su nam opcije zasnovane na jasno predočenim činjenicama. Ne one opcije nekoliko moćnih i potencijalno manipulativnih korporacija koje jure svoje interese, već jasne, nepristrasne informacije pomoću kojih ćemo izvesti sopstvene zaključke.

 Ukoliko želimo da obezbedimo pristojan, ispunjen život za našu decu, i za decu naše dece, moramo do najviše moguće mere da usavršimo dužnu pažnju za živu i nadajmo se trajnu demokratiju.

Autor: Dejvid Patnam

–

4 – Životne lekcije od oglašivača

–

„Oglašavanje daje vrednost proizvodu tako što menja našu percepciju a ne sam proizvod. Umiremo od želje za čuđenjem, a ne od želje za čudima. Kada shvatimo vrednosti poput zdravlja, ljubavi, seksa i drugih stvari, i shvatimo pravu vrednost onog što smo ranije doživljavali kao nešto jedva opipljivo, jedva vidljivo, shvatićemo da smo mnogo bogatiji nego što smo i mogli zamisliti. Važan je doživljaj!“

Autor: Rori Saterlend

–

5 – Umetnost intervjuisanja

–

„Empatija – osećati šta su intervjuisani hteli da kažu, biti agent njihovog ličnog otkrivanja;

Energija intervjuisanih je ta koja stvara izuzetne intervjue i izuzetne živote. Nema veze sa energijom mladosti već sa njihovom životnom energijom;

Važno je da intervjuisani veruje da ima priču koju vredi podeliti;

Najgori su intervjui sa skromnim osobama;

Suština je u empatiji. Svako u svom životu zapravo čeka da mu ljudi postave pitanje kako bi bili iskreni u vezi sa tim ko su i kako su postali ono što jesu;“

Autor: Mark Pačer

–

6 – Kako upravljati zarad kolektivne kreativnosti?

–

„Inovaciju ne donosi jedan genije. Ona je proizvod kolektivnog genija. Morate da oslobodite talente i strasti mnogih ljudi i morate ih uposliti tako da njihov rad bude koristan. Inovacija je put. To je vrsta zajedničkog rešavanja problema, najčešće među ljudima različitih struka i različitih tački gledišta.

Inovacije retko nastaju odmah u potpunosti. One su rezultat ponovnih pokušaja. Mnogo pogrešnih početaka, pogrešnih koraka i grešaka. Inovativan posao može biti veoma uzbudljiv, ali i potpuno zastrašujući.

Ljudi koji upravljaju zarad kolektivne kreativnosti razmišljaju „Ja nisam vizionar, ja sam društveni arhitekta. Ja kreiram prostor u kojem su ljudi voljni i sposobni da dele i ujedinjuju svoje talente i strasti.“ Ukoliko želimo da osmislimo bolju budućnost naš zadatak je kreiranje prostora u kojem svačiji komad genijalnosti može biti oslobođen, uposlen i pretvoren u delo kolektivnog genija.“

Autorka: Linda Hil

Tekst (delovi transkripcije) preuzet sa sajta https://www.ted.com/ .