–

Iako na prvi pogled deluje da je stil pisanja sličan i često se ove tri profesije međusobno prepliću, postoje ipak male nijanse koje prave razliku.

OD NOVINARA SE OČEKUJE istina, objektivnost, pravovremene informacije, činjenice, odgovori na pitanja. Svaka reč koja zauzima prostor u listu mora da ima svoju svrhu, da doprinosi odgovoru na pitanje, temi iz naslova. Nema previše kićenja i opisa kao kod pisaca. Fokus je na informacijama.

KOD KOPIRAJTING TEKSTOVA fokus je takođe na informacijama ali biranim informacijama koje motivišu čitaoce (potencijalne kupce) na kupovinu. Istina, objektivnost i činjenice neretko nisu u prvom planu.

Kopirajteri biraju pozitivne informacije i činjenice o proizvodu ili usluzi, i od tih informacija smišljaju tekst za reklamu, zanemarujući informacije koje im ne odgovaraju.

Kada su u pitanju kopirajting tekstovi za sajtove i blogove na sajtu, tu je najviše fokus na ključnim rečima (rečima koje čitaoci/potencijalni kupci kucaju na pretraživačima kada žele da dođu do nekih informacija ili da obave kupovinu).

Kopirajteri koji brinu o svojoj reputaciji i o reputaciji klijenta za kojeg pišu tekst, potrudiće se da dobro istraže temu i čitaocima pruže tačne i objektivne informacije sa naglaskom na pozitivne stvari onoga što reklamiraju. Istovremeno vodeći računa i o tome da se u tom tekstu nalaze i reči koje se često pretražuju.

PISCI su posebna vrsta ljudi koja se bavi kreativnim pisanjem. Oni uživaju u svom stvaralaštvu, detaljnim opisima, kićenju rečenica. Nigde ne žure prilikom pisanja poput novinara ili kopirajtera. Ne moraju da „škrtare“ na rečima.

Fokus je na lepoj reči koja oplemenjuje dušu i buđenju radoznalosti. A i kad se desi da prilikom pisanja dele neke informacije, njihova mašta im ne dozvoljava da ih tek tako samo hladno prenesu na papir. Vole da ih lepo upakuju u rečenice za koje je potreban i talenat za pisanje a ne samo dobro baratanje sa informacijama.

Istovremeno, novinari i kopirajteri pored savladanih tehničkih veština pisanja takođe mogu biti i talentovani pisci. I obrnuto. Ono što je zajedničko ovim stilovima pisanja su emocije u kreativnom pisanju bez kojih nijedan novinarski tekst, kopirajting tekst a ni knjiga neće probuditi zainteresovanost kod čitalaca.

–

–

Roj Piter Klark: 14 karakteristika dobrih pisaca

–

–

Tekst „Četrnaest karakteristika dobrih pisaca“ preuzet je iz knjige „Pisanje vesti i izveštavanje za današnje medije“ Brus D. Itjul i Daglas A. Anderson

1. Dobri pisci svet vide kao svoju novinarsku laboratoriju, riznicu ideja za članke. Kako izađu iz redakcije, nalaze ideju za tekst.
2. Dobri pisci više vole da sami nalaze i realizuju svoje ideje. Imaju osećaj za nekonvencionalno i klasični zadaci im mogu biti dosadni. Cene saradnju s dobrim urednicima, ali često izbegavaju loše urednike i zadatke koje smatraju beskorisnim.
3. Dobri pisci su nazajažljivi sakupljači informacija. To uglavnom znači da hvataju beleške kao ludi. Više ih zanima kvalitet informacije nego lepota stila. Češće o sebi govore kao o novinarima nego piscima.
4. Dobri pisci troše isuviše vremena i stvaralačke energije za lidove. Znaju da je lid najvažniji deo njihovog posla, pasus koji čitaoca poziva u tekst i saopštava mu vest. Rado pričaju o tome kako su i po deset puta prerađivali neki lid dok nije „ispao kako treba“.
5. Dobri pisci kažu kako se „potpuno utapaju“ u tekst. Proživljavaju ga, dišu i sanjaju. Ceo dan ga planiraju i ponavljaju, pišu u glavi, razmatraju razne opcije, pretresaju ga s urednicima i uvek su u potrazi za novim smernicama i svežim informacijama.
6. Većina dobrih pisaca krvari, a ne juri. Kada pišu, seku vene. Pošto su im standardi tako visoki, prvi im se nacrti čine nezanimljivim i neadekvatnim. Ali, kada dođe krajnji rok za štampu ili se desi nešto važno, adrenalin im skače i pretvara ih u nešto sasvim drugo. Znaju da jure kada treba.
7. Dobri pisci shvataju da znatan deo pisanja čini dosadno mehaničko organizovanje materijala. Neki to rešavaju brižljivo razrađenim sistemima čuvanja fajlova. Razvijaju i sasvim naročite metode koje im pomažu da dobiju dodatni impuls tokom pisanja: odlaze na hodočašće u kupatilo, šetaju, sanjare, proždiru hamburgere ili poste.
8. Dobri pisci prerađuju tekstove. Vole kompjutere, jer im omogućuju da se maksimalno zabavljaju dok rediguju. Premeštaju paragrafe, obrću red reči da bi postigli bolji efekat, nalaze jače glagole i ponekad izbrišu ceo tekst da bi krenuli od početka.
9. Kada ocenjuju svoje delo, dobri pisci su skloni da više veruju svojim ušima i osećanjima nego očima. Neki zure u ekran dok izgovaraju molitvu da muzika iz njih dopre i do njihovih prstiju. Urednici tragaju za rupama u tekstu. Pisci žele da im tekst peva.
10. Dobri pisci vole da ispričaju događaj. U stalnoj su potrazi za ljudskom dimenzijom vesti, za glasovima koji će oživeti pisanje. Njihov jezik odražava sklonost ka pričanju. Umesto pet W, radije će dati anegdote, scene, hronologiju i naraciju.
11. Dobri pisci prevashodno pišu da bi zadovoljili sebe i odgovorili vlastitim zahtevnim standardima, ali su istovremeno svesni toga da je pisanje transakcija između pisca i čitaoca. Za razliku od mnogih novinara, dobri pisci veruju da intelektualni tekst nije zaludan kada je čitalac u pitanju. Oni ga visoko cene, žele da ga nagrade, zaštite i informišu i preuzimaju odgovornost za ono što čitalac sazna iz teksta.
12. Dobri pisci se u pisanju izlažu riziku. Vole neočekivane i nekonvencionalne pristupe tekstu. Povremeno vole i da im se članak ne objavi, jer je i to dokaz njihove inventivnosti. Vole urednike koji tolerišu eksperimentisanje, ali koji će ih spasti da se ne ugruvaju. Tajna im je želja da svaki dan za novine napišu najbolji i najoriginalniji članak.
13. Dobri pisci su doživotni čitaoci, uglavnom romana, a vole i filmove. Ideje za tekstove i forme sakupljaju iz drugih žanrova. Vole reči, imena i liste.
14. Dobri pisci pišu dugačke tekstove i svesni su toga. Za razliku od drugih novinara koji nakon što napišu lid prestaju da mare za čitaoce, dobri pisci se koriste prelazima i završecima da bi ih držali aktivnim. Završeci su im tako dobri da je gotovo nemoguće seći tekstove s kraja. Žele da im članci budu bez šava, povezani jednom niti ili da teku. Žele da se pročita svaka reč.

–

–

Robert Ganing: 10 principa jasnog pisanja

–

–

Knjiga „Tehnike jasnog pisanja“ – Robert Ganing

1. Neka vam rečenice u proseku budu kratke.
2. Neka jednostavno ima prednost nad složenim.
3. Dajte prednost svakodnevnoj reči.
4. Izbegavajte nepotrebne reči.
5. Neka vam glagoli izražavaju akciju.
6. Pišite onako kako govorite.
7. Koristite se rečima razumljivim čitaocu.
8. Nalazite vezu s onim što je blisko vašim čitaocima.
9. Budite maksimalno raznovrsni.
10. Pišite da iskažete, a ne da impresionirate.

–

–

Novinski pisci – Momo Kapor „Skitam i pričam“

–

–

„U suštini netrpeljivosti koju ozbiljna kritika gaji prema novinskim piscima, kada se ovi drznu da to što pišu proglase literaturom, čini se da leži strah. To je izvestan strah od razumljivosti i dopadanja, ergo; ono što shvatam i razumem, ono što me raduje, nije i ne može biti veliko! Velike su samo stvari nedostupne našem duhu i poimanju. Ovo shvatanje odnegovano je u nedrima naše istorije književnosti (školska varijanta), u kojoj je pisac predstavljen, uglavnom, kao neko ko, pritisnut stalnim nevoljama, a uz to stalno zaposlen u nekom drugom zanatu (diplomatskom, ministarskom, poslaničkom, lekarskom, advokatskom), piše uglavnom veoma retko, s vremena na vreme, baš kao što retko slikaju nedeljni slikari, pa je pisati malo i retko na taj način postalo preduslov da se piše dobro. Pri tom se izgubila iz vida činjenica da svako piše u ritmu svoga života i krvotoka, tačno onoliko koliko mu je dano da piše, tačno onoliko koliko mora da ispriča stvari u svom životu. No, naš današnji život bitno se razlikuje od života iz čitanke! Sve veći broj novina i časopisa, radio i televizijskih stanica, filmskih studija, traži i zahteva od pisca sve veću književnu produkciju, stvara književne profesionalce koji neće pisati kao pokojni Sima Matavulj, isključivo u vreme cetinjskih kiša, kada mu se nije dalo da igra karte i kada je Lokanda bila zatvorena. Blagosloveno to vreme!“

Bojana Smiljanić