Predstava „Prah“ urađena je po drami Đerđa Špira, jednog od najpoznatijih savremenih mađarskih pisaca i u režiji Veljka Mićunovića. Naši poznati glumci Nataša Ninković i Zoran Cvijanović ovih dana predstavu su izveli i u apatinskom pozorištu. Karte su bile rasprodate a glumci su nakon predstave ispraćeni dugim i gromoglasnim aplauzom. Tragikomedija o prosečnom bračnom paru, izgubljenom u vremenu tranzicije bez kraja, koji konačno dobija priliku da promeni život, nasmejala je do suza gledaoce u sali. Zanimljivo je i da u predstavi likovi iz priče nemaju imena. Predstavljeni su kao tipični muškarac i žena pa su se verujem mnogi gledaoci koji su gledali predstavu pronašli u pojedinim scenama i razmišljanjima.

–

–

Radnja predstave:

Muž se vraća ranije sa posla sa iznenađenjem u obliku dobitne loto srećke u džepu. Njegova supruga neprijatno je iznenađena njegovim ranijim dolaskom kući i prvo što pomišlja je da je ili dobio otkaz ili da se i nova firma u kojoj trenutno radi zatvorila. Tokom razgovora sa njim saznaje da je poslednje tri godine kupovao loto srećku kako bi porodicu izvukao iz dugova u koje su upali. Radosno joj saopštava da ih je sreća konačno pogledala i da su dobili dva miliona na loto igri. Ta dva miliona u prvom trenutku dožive kao rešenje svih njihovih problema i priliku da promene život iz korena. Priliku da žive kao bogataši. Maštaju kako će kupiti vilu na moru i dobar auto, platiti deci skupo obrazovanje, poslati ih u inostranstvo. Umesto slanine i krompira ručaće finu hranu po restoranima. Najednom, više nisu zadovoljni ni sa ta dva miliona. Da je dobitak bar šest miliona. Da mogu da kupe šest vila. I dok tako maštaju šta bi sve mogli da urade sa ta dva miliona, crni oblik straha i sumnje pojavljuje se iznad njihovih glava.

–

–

Supruga srećnog dobitnika počinje da dobija sulude ideje, na granici anksioznosti, šta bi sve moglo da im se desi kad podignu svoj dobitak. Dok njen suprug, s druge strane, pokušava da smiri situaciju i pozitivno gleda na dobitak. Njoj zapada za oko da joj je muž postao rastrošan čim je dobio neki veći novac. Prebacuje mu da je odmah kupio novi telefon i bade mantil iako je bade mantil koji mu je ona poklonila pre petnaest godina još uvek dobar za nošenje po kući. Pita se da li je taj bade mantil kupio kako bi ga nosio kraj neke nove mlađe žene sa kojom će sad, nakon velikog novčanog dobitka, da zameni svoju relativno ostarelu suprugu, nju.

Zatim joj se javljaju i drugi raznorazni strahovi. Od toga da će se otkriti da su oni srećni dobitnici, da će im nakon toga kidnapovati decu radi otkupa, da će im deca pasti u iskušenje da ih ubiju kako bi sav novac pripao njima, da će službenici iz banke pokušati da ih prevare kako im ne bi isplatili dobitak i sl. U jednom trenutku pomisli i da će im se deca iskvariti kada dobiju novac. Na konstataciju njenog supruga da su oni dobra deca, ona mu odgovara da su bili dobri jer nisu imali novac da ih iskvari, a to će se sad promeniti.

–

–

Nakon faza euforije i paranoje sledi faza tuge. Razmišljaju da li je neko drugi možda više zaslužio taj dobitak. Kroz misli joj prolazi da bi njen otac možda bio živ da su imali toliki novac i da je mogla da ga odvede na potrebnu operaciju. Padaju u iskušenje da dobitak podele beskućnicima ali shvataju da je beskućnika u državi toliko mnogo da taj deo novca koji bi svaki beskućnik dobio, ne bi ništa promenio u njegovom životu. Plus bi država i razna udruženja za pomoć beskućnicima verovatno uzeli deo novca za sebe.

Srećni dobitnik ipak veruje da je zaslužio taj dobitak jer se toliko namučio u životu i promenio razne poslove tokom perioda tranzicije, nakon što je prestao da radi u školi kao nastavnik geografije. Istovremeno, supruga ga krivi što joj je tim dobitkom pokvario mir i sreću. Smatra da iako su jedva preživljavali i živeli u besparici radeći razne nesigurne poslove, ipak su bili srećni a on je sad tu njihovu sreću pokvario i izludeo je toliko da je postala prestrašena i nesigurna zbog budućnosti. S gorčinom u srcu govori mu kako taj dobitak neće izbrisati sećanja na sve te godine nemaštine.

Nakon raznih uvreda koje mu upućuje, on joj govori da je ne prepoznaje, da nikad nije bila toliko zla. To je još više uznemirava jer i sama primećuje kako joj se brzo promenio karakter nakon novčanog dobitka. Odlučuje da izbaci supruga iz kuće zajedno sa njegovom loto srećkom u vrednosti od dva miliona, a ona će da nastavi da živi po starom, preživljavajući dan za danom sa decom koja zbog nemaštine neće dobiti priliku ni za studiranje. On se na trenutak dvoumi između lagodnog života bez porodice i teškog života u krugu svoje porodice. Na kraju bira porodicu i predlaže ženi da spale dobitnu srećku. Što na kraju i čine. Dok se srećka sakrivena od dece i lopova u teglici sa kakao prahom i sama pretvara u prah, u prah se istovremeno pretvara i njihova prilika za bolji život. A oni nastavljaju da žive zajedno u miru, slozi, ljubavi i sreći. 🙂

–

–

I tako dok se skupa smejemo ovim tragikomičnim a istovremeno realističnim životnim situacijama, na trenutak se uozbiljimo razmišljajući o predstavi i pitanjima koja se provlače kroz predstavu…

–

–

Bojana Smiljanić

–

–