Nekada se kreativnost smatrala božjim darom. Verovalo se da je poseduju samo retki ljudi sa zrnom ludosti u sebi. Naučnike i umetnike koji su zahvaljujući kreativnosti stvorili interesantna umetnička dela ili osmislili inovativna rešenja kako bi poboljšali kvalitet života ljudima oko sebe, uglavnom su pratile priče o introvertnosti ili neobičnom ponašanju.

Kreativnost je uz veštinu prilagođavanja i dobrog snalaženja u novonastalim i promenljivim okolnostima, postala jedna od najtraženijih veština na tržištu rada. Uz malo truda može da se savlada i razvija. Primenjena kreativnost pored dobrog raspoloženja može da nam donese i nešto novca.

U poslednje vreme sve češće se u elektronskim i štampanim medijima pojavljuje pojam “kreativne industrije”. Taj pojam je još uvek relativno nov i nedovoljno jasan. U nastavku teksta pojasnićemo šta su to kreativne industrije.

Šta su to kreativne industrije?

Kreativne industrije su vrsta poslovanja gde je naglasak stavljen na znanje i kreativnost. Primenom znanja, veština, talenta i kreativnosti dolazi do realizacije različitih projekata koji, osim zadovoljstva tokom stvaranja, mogu da donesu i dobru zaradu.

Pojam kreativne industrije počinje da se upotrebljava 1994. godine u Australiji. Definicija koja se u Evropi najčešče koristi za kreativne industrije nastala je u Velikoj Britaniji i glasi: “Kreativne industrije su delatnosti koje se zasnivaju na kreativnosti, veštinama i talentima pojedinca i koje imaju potencijal za stvaranje bogatstva i radnih mesta pomoću generisanja i eksploatacije intelektualne svojine”.

Kreativne industrije poslednjih godina sve više dobijaju na značaju jer proizvodi i usluge iz oblasti kreativnih industrija mogu da se ponude ljudima iz celog sveta putem interneta.

Šta spada pod kreativne industrije?

U kreativne industrije se ubrajaju:

• Izdavaštvo
• Marketing i promocija
• Oglašavanje i propaganda
• Radio i televizija
• Dizajn
• Moda
• Arhitektura
• Fotografija
• Muzička industrija
• Filmska industrija
• IT industrija
• Organizovanje događaja
• Razvijanje softvera i grafički dizajn
• Stari zanati
• Rukotvorine i sl.

Kreativne industrije & Razvoj kreativnog turizma

Organizovanje & Promocija događaja

Kako se svet menjao tako su se menjale i želje i potrebe turista. Kupac i turista XXI veka želi da doživi nešto posebno, drugačije od onoga što može da vidi ili kupi u svojoj ili bilo kojoj drugoj zemlji. Turista XXI veka želi da doživi atmosferu sa nekog događaja koji oslikava život i kulturu stanovnika toga mesta. Organizovanje takvih događaja svrstava se u oblast kreativnih industrija.

Osim organizovanja događaja, u oblast kreativnih industrija između ostalog ubraja se i promocija ovih događaja, a samim tim i mesta u kom se događaj održava.

Muzika

XXI vek nam je doneo niz mogućnosti. Tako danas umetnici koji stvaraju muziku mogu tu muziku putem interneta ponuditi nekom drugom umetniku ili producentu na drugom kraju sveta. Oni tu muziku mogu iskoristiti za spot, film, seriju, reklamu… i tako zajedno završiti neki projekat iz oblasti kreativnih industrija. Promocija i distribucija muzike takođe je olakšana zahvaljujući internetu i društvenim mrežama.

Izdavaštvo

U kreativne industrije pored stvaranja muzike ubraja se i izdavaštvo. Svako od nas ima nešto da kaže, napiše, ispriča…

Ljudi koji su dobro savladali određena znanja i veštine, formalnim ili neformalnim putem, mogu to znanje ili veštinu unovčiti putem interneta. Svoje znanje mogu podeliti putem privatnih časova, e-knjiga, blogova, youtube kanala, društvenih mreža, raznih platformi ili to znanje ili veštinu mogu primeniti na konkretnom zadatku dobijenom od strane poslodavca (saradnika) koji sada može da nas angažuje i putem neta.

Takođe i ljudi koji se bave privatnim biznisom mogu svoj posao da predstave i promovišu putem e-knjiga.

Elektronske knjige su interesantan način izražavanja a mogu biti i zanimljiv način promocije ili zarade ako se te e-knjige objave na Amazonu ili nekom drugom sajtu za prodaju elektronskih knjiga. Te knjige takođe mogu doći do čitalaca koji se nalaze na raznim krajevima sveta.

Gejming industrija

Gejming industrija poslednjih godina donosi više zarade nego filmska industrija. Za projekte iz gejming industrije angažuje se veliki broj kreativaca i umetnika i na taj način se stvaraju nova radna mesta.

Uticaj kreativnih industrija na turizam

Svaka aplikacija ili igrica koju naprave naši programeri, kao i muzika, knjiga, film, vlog, tv ili radio emisija koja se snimi u našoj zemlji, na svoj način će da utiču da se potencijalni kupac ili gledalac bar raspita i sazna nešto više o zemlji u kojoj je to delo nastalo. Ako bude imao mogućnosti i prilike možda će jednog dana i da poseti tu zemlju. A kad je poseti verovatno će se odlučiti i da kupi neki suvenir, domaći kolač, ajvar, pekmez, sir, med, vino, rukotvorinu… Pored toga iznajmiće neki smeštaj, kupiti gorivo na pumpi, posetiti restorane, butike, prodavnice, muzeje i druga interesantna mesta gde će ostaviti svoj novac.

Nekome se možda svide predeli naše zemlje i uslovi za snimanje pa se odluči da tu snimi spot, reklamu, scene za film, seriju i sl. Takođe, naši filmovi, serije, emisije, muzika, promotivni spotovi itd. mogu da se izvezu u druge zemlje i da na taj način privuku radoznale turiste ili bar informišu ostatak sveta o jednoj maloj državi i kulturi njenog naroda. Osim što će autori biti dobro plaćeni istovremeno će učiniti i uslugu svojoj zemlji. SAD su najbolji primer kako se pomoću kreativnih industrija širi kultura i uticaj jedne nacije na ostatak sveta.

Sve ovo i još mnogo toga može da se svrsta u kreativne industrije a istovremeno utiče i na razvoj kreativnog turizma i na ekonomiju jedne zemlje.

Interesantna stvar kod kreativnih industrija je i to što dolazi do preplitanja raznih kreativnih veština, naprednih tehnologija i zajedničke saradnje ljudi iz zemlje i inostranstva kako bi se projekti realizovali. Takođe je tanka linija između posla i zabave a opet se na kraju dobije odličan rezultat u vidu nekog interesantnog projekta.

Važnost kreativnih industrija za ekonomiju jedne zemlje

Kreativne industrije na mnogo načina utiču na razvoj kreativnog turizma a dobit koju turizam donosi jednoj zemlji na slikovit način je prikazana na fotografiji ispod.

Uz malo volje i truda, kao i ulaganja u kvalitetno obrazovanje, veliki broj ljudi bi mogao da radi, stvara i zarađuje u oblastima kreativnih industrija i turizma. Neke države su to na vreme shvatile i smislile načine kako da što bolje i kreativnije iskoriste ono čime raspolažu.

“Tu smo gde smo.

Sa onim što imamo

učinimo ono što možemo.”

Više na ovu temu možete pročitati u knjizi “Uzbudljivi gradovi” od autora Grega Ričardsa i Roberta Palmera i u knjizi “Kreativna Srbija – novi pravac razvoja” koju je uredio dr Gojko Rikalović. Na youtube kanalu Mense takođe imate interesantne emisije na ovu temu.

Bojana Smiljanić