Emocije u kreativnom pisanju važne su jer je bitno umeti povezati se sa ljudima koji čitaju tekstove, gledaju filmove prema pažljivo napisanom scenariju ili slušaju emotivno osmišljene govore, reklame ili pesme.

Ono što je takođe važno je biti medijski pismen i imati bar neko skromno znanje iz emocionalne pismenosti, kako bismo izbegli manipulaciju našim emocijama.

Ukoliko se bavite kreativnim pisanjem vodite računa i o etici.

O svemu ovome detaljnije saznajte u nastavku teksta. Videćete na koje sve načine možete da upotrebite emocije prilikom pisanja i kako da se odbranite u slučaju da neko poželi da manipuliše vašim emocijama.

–

–

Rukopisi i emocije

–

–

Kada su u pitanju stručne knjige tu nema previše mesta za emocije, mada mogu emocije dobro da se iskoriste i u ovom slučaju. Kada govorimo o rukopisima za romane ili autobiografijama, tu emocije igraju ključnu ulogu.

Pisac se na emotivnom nivou povezuje sa čitaocima. Budi u njima empatiju i znatiželju. Od toga koliko te reči dotaknu srce čitalaca i koliko zadrže pažnju čitalaca, zavisi da li će čitalac da pročita ili kupi knjigu.

–

–

–

–

Izražavanje emocija kroz personalizovane pesme i pisma

–

–

PERSONALIZOVANE PESME I POSVETE pišu se ili poručuju kao pokloni za rođendane i druge važne događaje i datume u životu onih kojima je personalizovana pesma ili posveta namenjena.

Da bi nastala personalizovana pesma naručilac pesme mora emotivno da se otvori i da piscu pesme ispriča šta je to što voli i ceni kod osobe kojoj je personalizovana pesma posvećena. Šta je ono po čemu će je pamtiti i šta želi da joj poruči tom pesmom.

Pisac personalizovane pesme sve te informacije povezuje u glavi, a zatim ih u trenutku nadahnuća pretvara u stihove slične poeziji. Kroz te stihove u rimi se osete i prenose emocije koje naručilac pesme oseća prema onome kome je tu pesmu posvetio.

–

–

PERSONALIZOVANA PISMA pišu se kako bi se ostvario bliži emotivni kontakt između dve osobe. Ljudi tokom razgovora ili pisanja poruka često ne mogu dobro da se izraze i da kažu ono što misle i osećaju.

Često je lakše ispričati svoje emocije nekom strancu nego bliskim osobama.Tu na scenu stupa pisac personalizovanih pisama kao medijum između onoga ko želi nešto da kaže i onoga kome je to pismo namenjeno.

Nakon što sasluša ili pročita ono što naručilac pisma oseća, pisac biranim rečima te emocije prenese na papir (word ili pdf dokument) tako da onaj ko čita pismo oseti pravu emociju onoga ko mu šalje pismo.

–

–

Gde je mesto emocijama u kolumnama i reportažama?

–

–

KOLUMNE se pišu tako da izražavaju lični stav autora o nekoj temi. Današnji blogovi i vlogovi su slični kolumnama u štampanim medijima.

Ovde su emocije prisutne i naglašene za razliku od pisanja vesti gde je bitno da se odgovori na 5W (ko, šta, gde, kada, zašto) i da se čitaocu pruže najbitnije informacije.

Emocije u kolumnama su značajne jer treba da se povežu sa emocijama čitaoca i da ga zainteresuju za dalje čitanje uglavnom dužeg teksta. Kolumne se neretko koriste i za oblikovanje mišljenja i stavova čitalaca.

–

–

REPORTAŽE služe da pruže potrebne informacije o temi o kojoj se piše ili govori. I u reportažama se provlače emocije ali fokus reportaže treba da bude na objektivnom pružanju korisnih informacija i na interesantnom sadržaju.

–

–

Emocije kao ključni sastojak filma ili muzičke pesme

–

–

Među filmove koji su na mene ostavili veliki utisak i emotivno me dotakli, ubrojila bih filmove na temu holokausta ŠINDLEROVA LISTA i PIJANISTA. Ova dva filma pogledala sam nekoliko puta i uvek bih osetila iste emocije kao da ih gledam prvi put.

Autori ova dva scenarija probudili su emocije kod gledalaca tako što su prikazali stradanje Jevreja i šta su sve preživeli u logorima  pre nego što su dospeli u logore.

–

–

Ove godine nakon dodele Oskara na tv-u su prikazali još jedan izuzetan film na temu holokausta. U pitanju je film ZONA INTERESA.

Scenario je napisan tako da se ni u jednoj sceni ne prikazuje stradanje Jevreja, ali film budi jednako jake emocije kao i filmovi Šindlerova lista i Pijanista.

–

–

–

U filmu ZONA INTERESA prikazan je idiličan život porodice komandanta Aušvica koja živi tik uz ogradu ozloglašenog logora. Dok uživaju u svakodnevnim aktivnostima u svom dvorištu ni malo se ne obaziru na krike, zapomaganja, pucnje, viku i ostale zvuke sa druge strane ograde.

Scenarista i reditelj ostavili su gledaocima prostor da sami zamisle šta se dešavalo iza zida Aušvica, na osnovu informacija koje već imaju.

Posmatranje te bezosećajnosti i nezainteresovanosti za ljude u logoru možda budi čak i jače emocije kod gledalaca nego da su gledali scene poput onih koje su prikazane u filmovima Šindlerova lista i Pijanista.

–

–

Analizirajući ova tri filma na istu temu vidimo da se emocije i saosećanje kod gledalaca mogu probuditi na različite načine, ali da su emocije u filmu uvek prisutne.

–

–

Slična situacija je i sa drugim žanrovima. Ovih dana u bioskopima širom Srbije se prikazuje film „ZA DANAS TOLIKO“ koji je kod gledalaca probudio potpuno različite emocije i mišljenja o filmu.

U medijima je urađena dobra reklama za film i najavljen je kao film koji popravlja raspoloženje i podseća nas na sitne životne radosti. I kako su svi već željni tako nekog filma koji prikazuje i lepšu stranu života, ljudi su pohrlili u bioskope.

Kada je film od kojeg smo očekivali gore navedeno počeo sa smrtnim slučajem i odavanjem počasti preminuloj prijateljici, prvo što sam pomislila je nije valjda opet neki film na fazon filma MALI BUDA.

–

–

Taj film uzimam uvek kao primer jer je takođe najavljivan kao sjajna komedija a u stvari je u pitanju realističan crni humor i za ljubitelje crnog humora verovatno i jeste bila sjajna komedija.

I u slučaju filma MALI BUDA vidimo kako isti film može probuditi različite emocije kod ljudi i različita gledišta o filmu. Tako nekako je bilo i sa filmom ZA DANAS TOLIKO.

–

–

Prvih nekoliko minuta filma sve čekaš da se nešto desi, da te nešto oraspoloži, nasmeje a toga nema ni na vidiku. Kako se film odvija kreću scene koje bude pomešane emocije. Na neke bi da zaplačeš na neke da se nasmeješ. Ali emocije su prisutne.

Tokom celog filma pokušavaš da shvatiš radnju, smisao. Izađeš iz bioskopa ali i dalje ti nije jasno pošto je film sastavljen kao od nekoliko manjih nepovezanih scena poput filma SEDAM I PO koji govori o sedam smrtnih grehova ali je svaki greh predstavljen kao zasebna priča. I onda posle par dana razmišljanja donekle dokučiš smisao filma.

–

–

Da je život sastavljen od lepih i tužnih momenata, koji nisu uvek međusobno povezani. Da može da se završi svakog trenutka i da baš zbog toga treba da se uživa u svim tim lepim momentima, odmorima i druženjima sa porodicom i prijateljima, koje uzimamo zdravo za gotovo.

–

–

EMOCIJE U PESMAMA – U ova modernija vremena dok se piše tekst pesme uglavnom se planirano cilja određena grupa ljudi koja će tu pesmu da sluša, zavoli, kupi cd.

Istovremeno se obavi i dobra muzička propaganda pa i pesme koje u nekim normalnim okolnostima i odlukama zdravog razuma nikad ne bi bile slušane, jer po kvalitetu nisu ni blizu pesmama koje su smatrane kvalitetnim pre nego što su mediji počeli formirati muzičke i modne ukuse, takve pesme preko noći postanu popularne.

–

–

Postoje i TRADICIONALNE PESME koje su nastale spontano i davno ali i dalje se slušaju a ljubav prema njima prenosi se generacijama što bi rekli s kolena na koleno.

Jedna od tih pesama je pesma MOJ GOLUBE koja se jednako voli i u Srbiji i u Bosni. U Bosni se sluša i peva kao tradicionalna pesma, sevdalinka. U Srbiji takođe važi za staru narodnu pesmu i često se peva na svadbama i drugim proslavama.

–

–

–

Postoji više verzija gde i kako je pesma nastala i kakvo joj je značenje. Kao mesto nastanka pesme spominju se Kosovo i Sandžak. Pesma Moj golube je pesma koja skoro pa u svakom čoveku sa ovih prostora budi rodoljubive ili romantične emocije.

–

–

Neretko emocija tuge posluži kao temelj stvaralaštva dobrih pesama koje su dugovečne u narodu. Pesama koje se generacijama slušaju. I rodoljubive pesme o zemljama i narodima, kao i pesme o gradovima, bude velike emocije kod ljudi.

Slična situacija je i sa filmovima. Bilo da su u pitanju teški filmovi poput filmova o holokaustu ili su u pitanju komedije, dobri filmovi uvek teraju na razmišljanje a emocije su jake i prisutne sve vreme tokom trajanja filma.  

–

–

Kreativno provlačenje emocija kroz oglašavanje, PR, kopirajting, kreiranje sadražaja za sajtove

–

–

OGLAŠAVANJE je direktno obraćanje potencijalnim kupcima sa ciljem da im se proda neki proizvod ili usluga.

Ponekad su u pitanju jednostavne reklame ali kupci se u većini slučajeva privlače atraktivnim, kreativnim oglašavanjem koje potencijalnim kupcima nudi rešenje nekog njihovog problema ili neki emotivni užitak, sreću…

–

–

Pre oglašavanja ljudi iz marketinga urade istraživanje o tome šta ljudi žele i očekuju od određenog proizvoda ili usluge i na osnovu tih informacija osmisli se reklama koja kupcu ponudi baš ono što mu je potrebno utičući na taj način i na njegove emocije i kupovne odluke.

Ponekad proizvodi ili usluge koje se nude zaista poseduju navedene kvalitete, a ponekad je u pitanju samo dobro istraživanje tržišta i želje potencijalnih kupaca upakovane u atraktivnu reklamu.

–

–

–

–

KOPIRAJTING TEKSTOVI pisani za internet sajtove i blogove na sajtu, po sadržaju i emocijama vrlo su slični tradicionalnom oglašavanju.

Samo što se prilikom pisanja teksta mora voditi računa o ključnim rečima i SEO tehničkom uređenju teksta. Kako bi se tekst dobro pozicionirao na Google-u i kako bi proizvod ili usluga lakše i brže našli put do kupca.

–

–

Kao što postoji sličnost između tradicionalnog oglašavanja i kopirajtinga, tako postoji i mala sličnost između tradicionalnih PR TEKSTOVA i današnjih CONTENT WRITING TEKSTOVA.

U oba slučaja cilj je građenje dobrih odnosa sa javnošću, potencijalnim kupcima i klijentima.

–

–

Oglašavanje i kopirajting čine kratke, jasne, direktne rečenice koje prodaju proizvod ili uslugu.

S druge strane PR tekstovi i content writing tekstovi služe da nas putem dužeg kvalitetnog sadržaja sačinjenog od korisnih informacija bolje upoznaju sa proizvodima, uslugama, firmom, načinom rada, brendom i drugim pojedinostima.

–

–

Logično je da će ovi tekstovi poput tekstova iz tradicionalnog oglašavanja i kopirajtinga predstaviti proizvode ili usluge u najlepšem mogućem svetlu, pa pre nego što donesete odluku o kupovini rukovodeći se emocijama prvo sve te informacije dodatno proverite i provucite kroz filtere medijske pismenosti.

–

–

–

–

Propaganda ne ide bez emocija

–

–

Svaki medij ima svoju uređivačku politiku koju oblikuju ljudi koji finansiraju taj medij bilo kroz vlasništvo ili kroz reklame.

To je razlog zašto često umesto objektivnih tekstova i korisnih informacija dobijemo neku vrstu propagande i ubeđivanja u baš takvu istinu a čitaoci ostanu uskraćeni za pravu istinu.

–

–

U PROPAGANDI su emocije posebno bitne jer cilj takvih tekstova je da se utiče na emocije i stavove.

Čitajući neke tekstove stekla sam utisak da se pisci takvih tekstova baš dobro zabavljaju dok pišu tekstove jer im svašta kreativno padne na pamet.

Propaganda ima nekoliko definicija. Često se vezuje za politička izveštavanja.

Međutim, PROPAGANDA je svaka vrsta ubeđivanja mase u nešto. Formiranje stavova, mišljenja i odluka pomoću psiholoških i medijskih trikova i emocija.

–

–

Pomoću propagande ciljaju se najosetljivije emocije pa je relativno lako manipulisati velikim rečima poput patriotizma, vere, demokratije, slobode i ljudskih prava, boljeg života, ugroženog zdravlja…

Propaganda može da se iskoristi i u muzičkoj i modnoj industriji, da promeni stil života i razmišljanja jednog naroda i na mnoge druge načine.

–

–

Emotivno pisanje i medijska pismenost

–

–

Čitajući redove ovog teksta i gledajući video snimke ubačene u tekst verujem da ste shvatili zašto je važno uneti emocije u pisanje ukoliko se bavite poslom vezanim za pisanje teksta.

Istovremeno nadam se da ste shvatili važnost emocionalne i medijske pismenosti i zašto sve što čujete, vidite ili pročitate bilo u medijima, bilo u privatnom životu, trebate provući kroz dodatna pitanja i temeljnije istražiti iz više različitih izvora.

Bojana Smiljanić